Строго поверљиво (3): Бачено 9,45 тона нуклеарног отпада на Косово

Добио сам извештај Бакари Кантеа од мог контакта из УНЕП – а. Он ми је дао шифру за употребу машине за фотокопирање и ја сам брзо одштампао тридесетак копија. Женевски ‘Куријер’ 17. јуна 1999. уступио ми је читаву страну и ја сам пренео све што се налазило у овом цензурисаном тексту“, открива Парсонс.
Пошто су прочитале чланак у „Куријеру“ агенције УН које су учествовале у мисији у СР Југославији обраћају се овом новинару уместо УН, тражећи да им пошаље читав Кантеов извештај јер су од УНЕП-а добиле непотпун текст. Затим је организована конференција за штампу на којој је наравно питао Клауса Топфера, генералног секретара УНЕП-а, зашто је Кантеов извештај склоњен од јавности.
„Топфер је одговорио да је извештај објављен и да ништа није сакривено од јавности. Ја сам онда рекао да је извештај објављен зато што сам га ја објавио. ‘Да. И у чему је проблем?’, питао је Топфер. Рекао сам му да је тиме лишио друге агенције извештаја Бакари Кантеа иако је мандат мисије УНЕП-а у СР Југославији захтевао да се тај текст свима пошаље. Топфер је на то одговорио да су све агенције добиле копију извештаја. ‘Па наравно да су га добиле кад сам им га ја послао!’ – рекао сам на шта је Топфер хладно поновио: ‘Па добро, добили су извештај – у чему је проблем?’“, износи детаље са конференције за штампу Роберт Парсонс.
Сећајући се ове неславне епизоде из хронике Уједињених нација, Парсонс додаје да је конференција за штампу, одржана у јуну 1999. у седишту УН у Женеви, трајала скоро сат времена и да је Топфер напустио салу мокар од зноја.
Исекли 72 странице текста
Првобитној верзији извештаја који је поднела Балканска радна група (БТФ) , у завршном поглављу дугом 72 странице „одсечено“ је 70 страница. Тај део објављен је накнадно на Интернету, али је требало знати пронаћи га. Они који су читали званични извештај нису могли да знају да постоји део који недостаје и који је у анексу – објашњава Роберт Парсонс.
„Мислећи да га не чујем и не разумем рекао је на немачком свом сараднику: ‘Али они ми не верују.’ Узвратио сам на немачком: ‘Наравно да вам не верујем. Лажете!’“, додаје амерички новинар.
Парсонсов текст објављен у женевском „Куријеру“ очигледно је изнервирао генералног директора УНЕП-а Клауса Топфера, али већих последица није било. Извештај Бакари Кантеа у целини је цензурисан и никада се није појавио на званичној интернет презентацији УН као да није ни постојао.
УНЕП је затим у јесен 1999. године основао Балканску радну групу – БТФ (Balkans Task Force) чији је задатак био да изради „дефинитивни извештај“ о еколошким последицама бомбардовања. На чело ове групе именован је Пека Хависто, бивши фински министар екологије.
Роберт Парсонс каже да су и у случају овог другог извештаја радиле цензорске маказе.
„Овај други извештај такође је преправљао Роберт Бисе портпарол и десна рука Клауса Топфера, генералног директора УНЕП-а“, тврди Роберт Парсонс.