ММФ продаје злато - због буџетског мањка

Извршни одбор Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио је продају 403,3 тоне злата из резерви те финанасијске институције да би финансирао пројектовани буџетски мањак од 400 милиона долара у наредне две до три године.

Како је пренела агенција ДПА из Вашингтона, ММФ би, према том плану, могао да током наредних неколико година, у циљу сопствене финансијске консолидације, прода 12 одсто властитих резерви злата, у вредности 95,2 милијарде долара, према важећој тржишној цени од 20. фебруара ове годне.

Аналитичари наводе да је ММФ запао последњих година у све очитију финансијску кризу, јер зајмови више не доносе добит као раније. Приходи од камата на претходно одобрене кредите су оштро смањени.

Многе сиромашне или земље с економијом у наглом развоју радије, како признају и функционери Фонда, користе властита финансијска средства, или узимају зајмове од других институција.

Кина, Русија, Бразил и још неке земље које су у прошлости биле значајни клијенти ММФ-а сада не само што више не позајмљују од Фонда, већ су и саме постале, захваљујући великим девизним приливима од спољне трговине, веома јаки кредитори на међународном финансијском тржишту.

Чак и неке мање земље, међу којима је од лане и Србија, експресно су отплатиле дуг ММФ-у и одбиле закључивање нових аранажмана о сарадњи са том организацијом.

Руководство Фонда је јуче, у оквиру мера за консолидацију властитих финансија, одобрило не само продају злата из резерви, већ и мере унутрашње штедње и диверсификацију будућих финансијских пласмана.

Приход од наведене продаје злата требало би, како се наводи у саопштењу Фонда, да се искористи за куповину владиних и корпорацијских обвезница које сада доносе максималну тржишну добит.

Директор ММФ-а Доминик Строс-Кан је, коментаришући одлуку о продаји злата, изјавио да су чланице Фонда на тај начин "предузеле фундаменталан корак да би омогућиле институцији да остане независна, успешна и динамична међународна организација". "Сагласили смо се да заменимо застарео и неодржив модел прихода модерним и више предвидљивим моделом, који је у складу са праксом других међународних финансијских институција", објаснио је челник ММФ-а.

Строс-Кан, који је на највишу функцију у ММФ-у изабран у октобру минуле године, такође је најавио да ће Фонд током наредне три године, на име смањених трошкова пословања, уштедети сто милиона долара.

Продаја злата из резерви ММФ-а требало да добије одобрење америчког Конгреса и већине међу 185 чланица, саопштено је из вашингтонског седишта Фонда.

ММФ је основан 1945. године са задатком да унапреди међународну монетарну сарадњу, валутну стабилност и разне врсте девизних аранжмана међу његовим чланицама.

Чланство Фонда је, током 63 године постојања, увећано више од 3,5 пута, а највећи број нових чланица појавио се од 1950. до 1970. године, у периоду када су многе колоније у Африци и Азији добиле статус међународно признатних држава.