Екстремне врућине односе животе

Свјетски Дан здравља обиљежен је у понедјељак, 7. априла, са тежњом да се повећа свијест о значају здравља. Ове године овај важан датум посвећен је заштити од штетних утицаја климатских промјена. Тема "Заштитимо здравље од климатских промјена" ставља здравље у центар глобалног дијалога о промјенама климе. Свјетска здравствена организација је изабрала ову тему из разлога што климатске промјене представљају све већу пријетњу безбједности јавног здравља.
Директор Института за јавно здравље Бобан Мугоша истиче да су штетни утицаји климатских промјена на здравље по својој природи разноврсни и глобални, крећу се од високог ризика при екстремним временским приликама до промјена у динамици заразних обољења.
- Утицаји климатских промјена на здравље се огледају на различите начине, већи број људи умире од екстремних врућина него раније, промјене се јављају у инциденци векторских болести и облици природних болести се мијењају - наводи Мугоша.
Истиче да ће се се ови утицаји диспропорционално повећавати у вулнерабилној популацији, укључујући веома младе и старе особе, хроничне болеснике, сиромашне и изоловану популацију.
- Утицај климатских промјена на здравље биће тешко зауставити у наредних неколико година или деценија. Ипак, многи од ових утицаја могу се избјећи или контролисати. У здравственом и другим релевантним секторима утврђене су мјере за смањење излагања климатским промјенама. Контрола вектора, смањење загађености од саобраћаја, ефикасно искоришћавање земљишта и менаџмент вода су добро познате и провјерене мјере које могу да помогну - објашњава он.
Мугоша каже да ће повећано коришћење бицикла и средстава јавног транспорта, умјесто употребе личних аутомобила у индустријским земљама смањити емисију гасова који доводе до ефекта стаклене баште.
- На тај начин ће се, такође, побољшати квалитет ваздуха и постићи боље респираторно здравље становништва и смањити број прераних смрти. Повећана физичка активност током вожње бицикла и пјешачење могу да резултирају смањењем гојазности, а самим тим и смањењем болести које су узроковане њоме - оцјењује Мугоша.
Циљ свјетског Дана здравља је да подстакне учешће јавности у глобалној кампањи за заштиту здравља од нежељених посљедица климатских промјена. СЗО има циљ да јавно здравље буде централна тема у агенди УН о климатским промјенама.
Мугоша износи да су циљеви свјетског Дана здравља повећати свијест и разумијевање становништва о посљедицама по здравље које су узроковане климатским промјенама на локалном и глобалном нивоу, подржати успостављање интердисциплинарног и интерсекторског партнерства, осмислити ефективне акције од стране локалних заједница, објаснити улогу здравственог система у суочавању са изазовима на глобалном и регионалним нивоу те спровести заједичке акције са владама земаља.

Сиромашни највише погођени

Климатским промјенама највише ће бити погођене земље у развоју, државе са већим бројем сиромашних, лошом здравственом инфраструктуром и политичке нестабилне најмање ће бити у могућности да се носе са овим проблемом, износи Бобан Мугоша.
Чиста вода и хигијенски услови, безбједна и правилно одабрана храна, имунизација, надзор над болестима и спремност на катастрофе представљају кључне компоненте праксе јавног здравља, које се прилагођавају у складу са климатским промјенама.

Земља се загријава

Бобан Мугоша додаје да су основне поруке овог важног датума да се земља загријава, загријавање се убрзава, а одговорност је на активностима човјека. Ако тренутни тренд загријавања остане без контроле, човјечанство ће се суочити са већим бројем повреда, болести и смртним случајевима, као посљедицама природних катастрофа и топлотних таласа, већом учесталошћу обољења која се преносе храном, водом и векторима, као и већем броју преверемених смрти и болести као посљедица загађења ваздуха. Мугоша поручује да је за ублажавање и прилагођавање на климатске промјене неопходно учешће здравственог сектора.