ВЕЛИКИ ПЕВАЧ И НЕНАДМАШНИ ГЛУМАЦ

На дан 13.  фебруара   2012.  године навршило се 139  година од рођења Фјодора Ивановича Шаљапина, оперског певача необичног гласа који је добио широко признање  публике разних земаља од Запада до Далеког Истока. Он се прославио не само као генијални певач,  него је био и ненадмашни  глумац и мајстор преображавања.

Невероватна лакоћа преображавања  

Тај стасити човек-громада снажног тела и тврдог карактера  лако се преображавао у мршавог и маштању склоног романтичара Дон Кихота. Без обзира на светлу боје косе,  и крупне црте лица, са нвероватном лакоћом би се уживео у улогу мрачног демона, виспреног препредењака Мефистофела. Необичан таленат у саглсју са приородним изгледом и стасом, омогућио је сеоском момку да продре у високо друштво  где  се врата нису  свима отварала.

Из сеоског блата доспео у елитно светско друштво

Фјодор Шаљапин се родио и детинсјтво провео у Казању. Тешко је пверовати да човек  који ће бити приман у најелтинијем светском друштву потиче из сиромашне сељачке породице. Пошто је завршио само основну школу,   радио је као шегрт код разних занатлија-обућара,  лимара,  писара. Међутим,  Фјодор је од детинсјтва трежио нечему сасвим другом, што је у то време био недосптупно за њега-свету уметности и позоришта. Већ са  девет година певао је у црквеним хоровима,  покушавао да научи  да свира на виолини и много је читао. Жеља да се уеметнички изрази толико га је привлачила  да је је у дванестој години постао члан глумачке трупе,  најпре као статиста,  скривајући се неко време у редовимас многобројног хора  добијајући само кадкад мале улоге. Страсна жеља да се заигра на сцени  доводила је амбициозног  младића у разне  позоришне дружине  с којима је он обилазио градове Поволожја, Кавказа, Срдње Азије,  радећи час као физички радник, час као „специјалсита“ за утовар и истовар лађа на речним пристаништима и при том неретко гладујући  и спавајући на клупама по парковима.

Срећан долазак у Уфу

Тек пошто је стигао  у Уфу,  чистом случајношћу су на њега обратили пажњиу анагажујући га као замену оболелом певачу у опери „Гаљка“. Славни певач ће ту епизоду касније овако испричати :“Видело се да сам и са више него скромним искуством члана хора успео да искажем своју природну музикалност и чисте гласовне могућности. Кад је једном један од баритона  трупе изненада,  уочи саме представе  из неких разлога    одбио да пева улогу Солиника у опери „Гаљка  „ од  Моњушка, а нико из анасмбла  није могао да га замени, репетитор Семјонов-Самарски се обратио мени-да ли бих пристао да певам ту партију. И поред тога што  сам овом понудом био крајње затечен,   пристао сам. То је био  тако изненадно :прва у животу озбиљна улога . Брзо сам  научио партију и наступио.  И без обзира на један инцидент у тој представи,  кад сам уместо на столицу сео на под,  Семјонов-Самарски је био потресен мојим певањем  и уз добре савете  понео се слично пољском магнату :дао ми је пет рубаља  и  почео да ми поверава и друге  улоге. “

Успешан деби 17 годишњег Фјодора помогао му да се учврсти на оперској сцени

Успешни деб 17. годишњег Фјодора  помогао му је да се учврсти на оперској сцени и да покаже свој таленат у новим, мада не и одвећ значајним улогаама. По вољи судбине,  ступивши у Дергачеву трупу,  доспео је до Тифилиса (Грузија)  где је срео Д. А.  Усатова,  даровитог и предусртељивог педагога, који је откривши колико је Шаљапин надарен почео да га подучава бесплатно. Ти часови  и знања којим је овладао  пресудно су утицали на каријеру будућег певачког генија. Након што је у Опери Тифилиса (садашњи Тбилиси) провео годину дана,  Шаљапин прелази у Петербург.

Раскошне гласовне могућнсоти младог певача

Раскошне  гласовне могућности  младог певача нису оставили равнодушним ни публику, ни музичку критику,  па чак ни дирекцију Санк-Птербуршких царских позоришта,  која је  Шаљапина примила у стални састав оперског ансамбла. На сцени Маринског позоришта су му поверавали партије Мефистофела у „Фаусту „,  Руслана у „Руслану и Људмили „,  а такђе и једну комичну ролну  у опери „Тајни брак“, која се,  истина,  без обзира на беспрекорну интерпретацију  није свидела публици у оној мери као претходни  његови  драмски ликови.

Сарадња са Рахмањиновом

После извесног стваралачког затишја познати мецена С. И. Мамонтов је позвао Шаљапина  да пређе у приватну московску  оперску трупу, где је на његову стваралачку делатност благородно утицало дружење и пријатељство са композитором Рахмањиновим. Ту је он могао да покаже сву снагу свог високог баса у партијама које су највише одговарале  његовом певачком темперамент.  Фјодор је примерио себи много интересантних ликова са различитих планова од  млинара   у “Русалки “до Ивана грозног у “Псковитјанки “. У том периоду он је био анагажован у иностраним операма добијајући бурне аплаузе од публике која је специјално пунила оперске театре да би њега чула и видела.

Наступи у Бољшем театру

Следећа фаза у ствралачкој делатности великог светског певача била је његова сарадња са Бољшим театром.  Велинчаствени успех је доживео и на сцени италијанског оперског позоришта” Ла Сцала “ у Милану певајући партију  Мефистофела. Италијански композитор и  диригент је признао:”Новаторство Шаљапина   у сфери трагања за  драмском  истином у оперској уметности извршило је огроман утицај на италијански театр.

Повратак коренима

На врхунцу славе Шаљапин се вратио коренима –у његовом репертоару су се појавиле  народне песме  попут “Дубинушке “ и других.

Филмско искуство

Деби Шалајапинов на филму био је 1915. г.  кад је он играо   главну  улогу у историјској драми “Иван Васичјевич Грозни”. Међутим,  кроз неколико година, он је изгубивши поверење власти изазвао њихово негодовање  и није  вратио   са гостовања  из САД. Решење да напсути Русију донео је тешка срца,  о чему сведочи један од његових блиских пријатеља-сликар Константин Коровин:”Једног лета сам пошао са Шалајпином на Марну. Задржали смо се на обали код једног маленог кафеа. Около  се уздизало  високо дрвеће. Шаљапин се рапричао-Слушај,  сад ја седим с тобом  поред овог дрвећа,  певају птице,  пролеће је. Пијемо кафу. Зашто ми нисмо у Русији?Све је то тако сложено,  ја ништа не разумем. Колико ли сам се  само пута упитао:о чему се ради,  нико не може да ми објасни. Горки? Он стално  нешто говори,  а објаснити  не може, мада делује као да нешто зна. А мени се све више чини да он баш ништа не зна о томе. Тај интренационални  покрет може све захватити. Ја сам на разним местима купио куће.  Можда ће бити поново потребно да се бежи. -Шалајпин је говорио забринуто,  а његово,  као пергамент бледо лице  добијало је жуте обрисе  и чинило ми се да то са мном разговара неки сасвим други човек. У Америци имам заказано пет концерата,  наставио је он,  Јурок зове…Треба се што пре лечити.  Туга. ” Од тада је настуао на  оперским сценама широм света и никад се више није вратио у отаџбину.

Тријумф славе

Поред разних почасних звања,  ордена,  награда и признања које  је добијао у Енглеској,  Француској и другим земљама широм кугле земаљске, Шалајпин је био удостојен и звањем народног уметника Руске Републике које пре њега није додељено никоме.  На Алеји славе у Холивуду сија и Шаљапинова звезда. Међутим,  за оцену широке публике увек је био  важан само  његов певачки таленат и глумачко мајсторство. Није довољно познавати ни проучавати књижевни  и слиакарски таленат  генијалног певача. Његови пријтељи сведоче да  су испод Шаљапинове кичице излазиле  прекрасне слике  као и да је писао даровите   стихове  и прозу.

Грађанин Русије до краја живота

До краја свог живота Фјодор Иванович Шаљапин је остао руски грађанин,  није примао држављанство неке друге земље,  маштајући да буде сахрањен  на родном тлу. И његов сан се испунио: 46 година после смрти , прах великог певача је пренент у Москву да би 29.  октобра 1984.  био положен у земљу на Новодевичјем гробљу.