Како је страдало 5.500 Срба

За само неколико дана, око Илиндана 1941. године, усташки зликовци уморили су на најсвирепији начин на брду Шушњар, надомак Санског Моста, преко 5.500 Срба и 40 Јевреја с подручја ове општине. Невине жртве су убијане крамповима, ножевима, маљевима а само понеки "срећници" су стријељани, сјећа се овог злочина геноцида Гојко Делић који је као седмогодишњи дјечак гледао смакнућа српских цивила међу којима и свог оца. - Усташки кољачи из Херцеговине и домаћи Муслимани и Хрвати из Сане неколико су дана прије крвавог илинданског пира хапсили Србе по цијелом Санском Мосту и околним селима. Када би их хапсили по кућама или на улици везали су их као стоку и водили према Шушњару на губилиште - сјећа се Делић. Убијене Србе у Шушњару усташки кољачи су бацали у ископане јаме, а потом су пуцали по мртвим тијелим да им случајно неко не би остао жив, каже Делић који је све ово гледао с оближњег брда. - Један од доказа стравичних размјера злочина над Србима и Јеврејима у Санском Мосту било је избијање крви из земље 1947. године која је у потоцима текла низ Шушњар према граду уз невјероватни задах. Тада су били ријетки они коју су смјели да кажу због чега се то догађа - истакао је Делић. Да се злочин генцида никада не заборави и да будућа српска покољења знају шта су Срби доживјели у Санском Мосту настојали су да објасне учесници округлог стола под називом "Шушњар 1941" који је у петак одржан у Оштрој Луци. Ово је први пут да се одржао округли сто на ову тему, а за домаћина је изабрана Оштра Лука. Учешће је узео велики број интелектуалаца и преживјелих свједока покоља у Шушњару, а поред њих позиву се одазвао и Јозеф Атијас духовни вођа јевреја у БиХ. Чедо Мајкић предсједник Удружења расељених Сањана "Санска огњишта" и организатор округлог стола каже да је циљ овог скуп био да се коначно пошаље порука свима онима који хоће да заташкају стравичан злочин који се десио у Шушњару 1941. године. - На округлом столу смо закључили смо да се сваке двије године организује овај округли сто да би се прикупило што више докумената и свједочења о страдању у Шушњару. Такође од органа ФБиХ и БиХ затражићемо да се дефинише спомен-обиљежје Шушњар онако како оно заиста јесте, а то зачи, мјесто страдања српског и јеврејског народа. Поред тога уз крст на Шушњару поставићемо и Давидову звијезду - истакао је Мајкић и додао да је један од закључака округлог стола да се прикупи што више имена починилаца стравичних злочина нада Србима у Шушњару. Владимир Лукић члан Организационог одбора округлог стола "Шушњар 1941" каже да су злочин у Шушњару починиле домаће усташе под патронатом злочиначке НДХ. - Шушњар је формиран као мјесто за планску ликвидацију Срба и Јевреја и то су историјске чињенице. Управо због овога Шушњар мора бити оличење антифашистичке борбе, а не мјесто гдје Бошњаци клањају џеназу - поручио је Лукић. Дрена Куриџа, начелница Оштре Луке, која је била домаћин поменутог округлог стола, истакла је да јој је веома драго да се коначно име и подручје Шушњара хоће заштитити. - То је свето мјесто за српски народ и тако му се мора и прилазити. Ако је до сада било скрнављења овог спомен-подручја надам се да је томе коначно дошао крај и да ће се уједињеним снагама људи којима је стало до Шушњара изборити да он постане оно што и јесте, а то је свето мјесто у спомен на хиљаде изгубљених живота - поручила је Куриџа. Црква на спомен-подручју Најзанимљивији приједлог на округлом столу дао је власник компаније Тамарис, Милорад Јањетовић, и учесник округлог стола "Шушњар 1941". - Предлажем да на спомен-подручју Шушњар подигнемо цркву гдје ће сви потомци погинулих на овом великом стратишту моћи долазити и палити свијеће и молити се за своје настрадале. Ја сам већ спреман да у то име донирам десет хиљада евра. Жалосно је што је требало толико година да се организује овакво окупљање, али ни сад није касно да се спомен-подручје Шушњар уреди и постане мјесто за понос српског и јеврејског народа - поручио је Јањетовић.