Како удомити администрацију

Ако ни одговорни за газдовање државном имовином немају прецизне податке о њеној величини и не знају ко је и како користи, онда не чуди што се о квадратури пословног простора у власништву државе Србије толико нагађа у јавности. Иако су се, према грубим проценама, у власништву Републике „угнездили” милиони квадратних метара, који вреде више од сто милијарди евра, многи органи власти муку муче са простором. И док једни сматрају да простора има сасвим довољно, али је нерационално коришћен, дотле други бране став да он ипак не може да подмири потребе српске администрације која расте попут квасца. Број запослених у државној управи у последњих осам година се повећао са 8.000 на више од 28.000, не рачунајући кадар МУП-а, БИА и Војске. Са још 50.000 квадрата, тврде, проблем смештаја чиновника био би решен, али, како ствари стоје, само за сада. Јер, само број државних чиновника ангажованих на пословима европских интеграција у наредним годинама треба да буде удесетостручен.

Здање некадашњег Савезног извршног већа (Владе СФРЈ), чини се на први поглед, могло би да угости све гломазнију државну управу. Осим што ће неки рећи да је ретро, јер дух прошлих времена већ осећају на вратима репрезентативне зграде, а партизански мотиви на уметничким ремек-делима свакодневно их „прогоне”, српски политичари тврде да од 65.000 квадрата у овом здању свега трећина може да послужи као користан простор и прими око 3.000 службеника. Истина, неколико министарстава однедавно је на овој адреси, али су многа раштркана по граду, а поједина, да би ефикасније обављала посао, чекају да им влада додели додатни радни простор.

Док министарства користе искључиво канцеларије у државној својини, за неке буџетске кориснике држава изнајмљује пословни простор. Њихове кирије месечно из јавне касе „избију” двадесетак хиљада евра.