Он је додао да ова канцеларија процјењује да је, од укупног броја лица са аустријским држављанством која су отишла на ратишта, њих 10 погинуло у Сирији.
Савезна канцеларија за заштиту Устава и борбу против тероризма процјењује да се десет лица, вјероватно, вратило из Сирије и да тренутно поново бораве у Аустрији, мада су, како је навео Грундбек, такви подаци подложни свакодневним промјенама.
Он је напоменуо да МУП Аустрије, због пораста броја исламских екстремиста, успоставља специјалну телефонску линију за "дерадикализацију", те да ће од друге половине године бити успостављени и контактни пунктови за људе који примијете да су чланови њихове породице "почели да се радикализују".
"Циљ телефонске линије и центара је да се утврди који су узроци и позадина радикализације. Вођење полицијских истрага неће бити у првом плану, јер се жели у сарадњи са другим агенцијама, прије свега, омладинским организацијама, пружити брза и конкретна помоћ", додао је Грундбек.
Одлазак аустријских држављана поријеклом из БиХ на ратишта у Сирију коментарисао је и експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић, који указује да су Бошњаци друга национална заједница по исламу у Бечу, те да као таква остварује велики утицај у Исламској заједници Аустрије.
"Најбројнија је турска заједница. Бошњаци остварују врло велики утицај у Исламској заједници Аустрије преко сарадње са Сиријцима и Египћанима, који су трећи, односно четврти по бројности", рекао је Галијашевић.
Он сматра да Бошњаци у Бечу, на неки начин, злоупотребљавају гостољубивост Аустрије, везујући се за исламске вриједности, умјесто за Западне.
"Бошњаци на тај начин рјешавају кризу властитог идентитета и прихватају ислам као потпуни и тотални идентитет и то преносе на своју дјецу. Зато имамо и случајеве одласка малољетника у рат у Сирију", појаснио је Галијашевић.
Он је указао и на безбједносни аспект тог проблема, попут питања како малољетници могу прећи границу без старатеља или ући на аеродром.
"Одлазак у Сирију дјевојчица преко такозване `бечке везе` је одвлачење пажње од БиХ, као и помињање од раније познате Алтун-Алем џамије другог бечког округа", рекао је Галијашевић.
Он је напоменуо да млади из БиХ одлазе на ратишта у Сирију истим интензитетом као што су то чинили раније, и да су главни разлози друштвене и породичне фрустрације, те да је у посљедње вријеме примијетна промјена политике мобилизације тих људи.
"Млади Бошњаци, због породичних али и друштвених фрустрација, односно због чињенице да не виде излаз у БиХ, одлазе на ратиште у Сирију, што значи да су спремни прије погинути него живјети на овај начин. То је трагично", рекао је Галијашевић.
Он је појаснио и да турска хуманитарна организација "ИХХ" учествује у слању људи у Сирију под лажним идентитетом.
"Највећи проблем је недоношење закона о пребивалишту, што омогућава скривање идентитета различитих терориста, обавјештајаца и безбједњака из арапских земаља, Турске и Ирана", појаснио је Галијашевић, истичући да је то разлог због којег СДА и даље прави опструкцију доношења овог законског акта.
Галијашевић сматра да опстуркција доношења закона о пребивалишту управо омогућава мобилизацију људи спремних да се боре у Сирији и другим ратиштима.
Доношењем закона о пребивалишту, појашњава овај експерт, биле би онемогућене разлитиче злоупотребе, попут пријављивања ранијег муџахедина Абу Малија на адресу Амбасаде Шпаније.
"Да би се спријечио одлазак младих Бошњака на ратишта, допринос морају дати политичке странке, Исламска заједница и безбједносне агенције, које морају урадити свој дио посла. Агенције за провођење закона морају разоткрити лажне идентитете и фиктивне адресе, те поништити таква документа", каже Галијшевић.
Он је напоменуо да закон, сам по себи, не може спријечити одлазак младих Бошњака на ратишта у Сирију ако не постоји политичка воља.
