Коминтерна и Тито: Верни пријатељи

У мају у бившој Југославији често се сећају маршала Тита. Рођен је 7. маја 1892. године у хрватском градићу Кумровцу, а умро у престоници Словеније, Љубљани, 4. маја 1980. године. Јосип Броз Тито активно је радио за Коминтерну и направио је изузетну каријеру захваљујући својим верним пријатељима из Загреба — Јосипу Копинићу и Ивану Стеви Крајачићу. Са њима се Тито упознао у Москви средином 30-их година. Тито — Копинић — Крајачић преживели су стаљинске ”чистке” и доказали своју верност Коминтерни. После тога ”пут навише” био је осигуран за дуг период.

Јосип Копинчић (1911-1997) добио је од Тита звање адмирала и низ година био директор бродоградилишта у Пули. Иван Стево Крајачић (1906-1986) Други светски рат завршио је у звању генерал-пуковника. Затим је седам година био министар унуташњих послова Хрватске. Од 1953. до 1967. године био је министар унутрашњих послова Хрватске и члан Централног Комитета Савеза комуниста Хрватске. 1952. године било му је дато звање Народног хероја Југославије.

Јосип Копинчић је 1937. године упознао будућег маршала Тита са лепом илегалком Гертом Хас — Словенком аустријског порекла. Имала је 23 године (Тито је тада имао већ пуних 45) и она је радила у обавештајном центру Коминтерне у Загребу којим је руковидио друг Копинчић (илегални надимак ”Ваздух”). Ваздух је координирао 8 земаља — Бугарску, Грчку, Немачку, Чехословачку, Мађарску, Аустрију, Швајцарску и Југославију.

После рата друг Копинчић је писао: ”Ништа нисам скривао од својих пријатеља, у то време била је посебна част радити за Коминтернту. Своју биографију за Коминтерну сам написао 1939. године и предао је Москви. Под аутобиографијом сам ставио потпис Стево Шпанац. Ми смо радили за Москву и слали у центар све потребне информације. Нисмо мислили да смо обавештајци који раде за СССР. Радећи за Коминтернту деловали смо у интересима наше земље. Центар су у то време посебно интересовала одступања од курса партије, сектанти међу југословенским комунистима, троцкисти и издајници. Коминтерна је била одлично информисана о томе шта се у ствари дешавало у ЦК КПЈ. Тито ми је виеш пута говорио о томе да Руси имају сопствену агентуру међу нашим комунистима, како у Југославији, тако и у иностранству”.

Париска филијала КПЈ у којој су радили југословенски кадрови везани за Коминтерну имала је посебан значај на Титово напредовање по партијској линији. Главно место окупљања југословенских другова била је париска књижара Хоризонт. У њој не само да је растурана илегална литаретура, већ су били припремани и кадрови за партију. Овим центром је такође руководио друг Копинић. У то време Герта Хас је често боравила у Паризу. Тамо се заљубила у Тита. Пошто је Хитлер окупирао Аустрију у Париз је преведено одељење ЦК КПЈ. У Француској југословенски другови су се бавили тиме што су преносили тајне информације из Москве шпанским републиканцима. Поред тога, у Паризу су анализирани сви обавештајни подаци са Балкана.

Константин Качалин,