Бошњаци због фотеља постају Хрвати

Кад међународна заједница одлучи да ријеши нагомилане проблеме у БиХ, а не само да се бави контролисањем кризе, онда ће се моћи рећи да ова земља има перспективу и будућност.

Ово је мишљење посланика ХДЗБиХ у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Иве Мире Јовића, који је у интервјуу за "Фокус" рекао да будућност БиХ зависи од промјене става међународних фактора, али и од одлучности домаћих кадрова да ствар преузму у своје руке.

- Уколико се, као и до сада, буду правили беспредметни и компликовани проблеми, онда БиХ нема перспективу - нагласио је Јовић.

ФОКУС: Да ли је у БиХ могуће постићи консензус по важним питањима?

ЈОВИЋ: Онда када народи буду равноправни и када се сви почну водити девизом да се не уради другом, што мени није драго да буде, на таквим моралним начелима је могуће направити једну будућу, квалитетно уређену, перспективну и праведну државу. Таквих снага има у сва три народа, али је друго питање колика је њихова опредијељеност да то ураде. Притиснути разним кризама, а првенствено економским разлозима, многи једва чекују да се дође до политичког рјешења. Нећемо на зелену грану, ни у привреди, култури, ни у било чему другом, док не дође до прихватљивих политичких рјешења у БиХ.

ФОКУС: Шта је камен спотицања у проналажењу тог политичкго рјешења?

ЈОВИЋ: Међусобни страхови од оних других. Не треба ни говорити да смо ми прошли крвави рат и да су присутне три опције које различито виде БиХ. Требала би се наћи одмјереност и створити угодност заједничког живљења на начелима како су то ријешиле неке европске земље, као што су Швајцарска и Белгија. Сигурно је да кључ за то постоји, не требамо га измишљати, само је питање колико ми то можемо прихватити. Ту је страх, који је неминован, а политичке елите то користе у циљу осигуравања гласачког тијела.

ФОКУС: Да ли су Хрвати равноправан народ у ФБиХ, посебно по питању ангажмана у институцијама?

ЈОВИЋ: Демократија се мјери односом већине према мањини. Хрвати у БиХ ни у једном сегменту нису равноправан народ. С политичким дјеловањем, у великој мјери међународним, а и прихваћањем тако нереалне и неправедне ситуације од стране политичара Бошњака и Срба, под флоскулом конститутивности, изгубили су суверенитет. Неравноправност Хрвата се посебно види у ФБиХ, гдје смо мајоризовани и надгласавани, а од такве ситуације, сигуран сам, страхују и представници српског народа. Имамо на стотине случајева, гдје се Бошњаци изјашњавају као Хрвати, како би конкурисали за рад у некој институцији. Директор полиције ФБиХ, Златко Милетић, за кога на сајту Дирекције пише да је Бошњак, у молби за посао изјаснио се као Хрват. То је само један од примјера, а има их још и у Савјету министара, гдје се на десетке људи изјашњавају као Хрвати да би задржали позиције које имају.

ФОКУС: Да ли је одступање од слова и тумачење духа Дејтона довело до конфузне ситуације у БиХ?

ЈОВИЋ: Дејтон није до краја проведен. Тумачили су га људи према својим потребама, а нарочито високи представници, на првом мјесту Волфганг Петрич и Педи Ешдаун, који су направили још сложенијом ситуацију у БиХ. Дејтон је рађен према дневним потребама и потребама неких других, а не према потребама грађана БиХ. Могао бих набрајати пуно тога, попут доношења Статута за град Мостар, нарушавања паритетности у Влади ФБиХ, наметања начела 8 - 5 - 3, упад у Херцеговачку банку, пар стотина остављених људи без грађанских права, чија би размишљања данас добродошла. У том тренутку оцјењивани су антидејтонским, а у ствари су били у духу Дејтона.
Без пописа БиХ не може опстати

ФОКУС: На који начин се може постићи помирење међу народима у БиХ?

ЈОВИЋ: Договором. На нивоу власти БиХ мора постојати договор, паритет, одлуке се морају доносити консензусом и мора бити ротације. Када су у питању запослени, онда се ту мора поступати по попису становништва. Морамо направити попис становништва у којем мора бити изјашњавање по националном, религијском и језичком питању. Другачије БиХ не може опстати, јер онда по аутоматизму упадамо у проблем који је проблем грађанске државе, гдје смо сви Босанци.