Шта је довезла прва руска дипломатска мисија
Спољна политика Русије у време пре Петра Великог била је ограничена углавном односима са Турском, Шведском и Пољском. Све је променило Велико посланство, које је организовао тада још цар. То је била прва дипломатска мисија у Западну Европу. У њене задатке улазило је не само проширење међународних односа, већ и упознавање са поретком и достигнућима европских земаља.
Као што се зна, оно што је за Руса добро, за Немца је смрт и супротно. Али Петар Велики није сматрао тако. Зато, пробивши прозор у Европу, поред нових војних технологија, достигнућа у развоју индустрије и тржишних односа било је прихваћено и много сувишног, туђег руском човеку, сматра главни научни сарадник Института руске историје РАН Владимир Лавров.
- Он је много на Западу преузимао чак без размишљања. Код нас у филмовима воле да приказују како је Петар лично бријао браде. Весело, зар не? Али у ствари ту нема ничег забавног. Практично читаво становништво били су верници, и верници мушкарци, као и Христос, носили су браде. За мушкарца тог доба остати без браде било је исто што и скинути се го. Али Петар је то позајмио у Западној Европи. Шта је то дало за културу, за економију? Читав низ таквих преображаја и позајмљивања, и назива, пуно немачких назива. Русија није Европа и није Азија, ни Исток, ни Запад. Русија је Русија.
Ипак реформе су биле неопходне. Такође као и излазак на Балтичко море. И изградња флоте. За развој истих тих трговачких односа, па и за заштиту својих граница. Зато је Петар поставио земљу наглавачке, али постигао је ипак интензивни развој, а поред тога решио је геостратешки проблем, са којим нису излазили на крај његови претходници: Русија је постала поморска сила и важан део светског тржишта. Без обзира на то што политичко искуство Европе није заинтересовало Петра, говори доцент катедре за регионалну историју Историјско-архивског института РГГУ Сергеј Шокарев.
- Европско политичко искуство било је потпуно нетражено. Локалну европску самоуправу Петар је такође оваплотио у крајње својеврсним формама. Мада се градска већница граница делимично по тиму западноевропских, парламентарне институције нису могле да заживе до почетка двадесетог века. Али узимајући у обзир то што је од доба Петра Русија постала једна од водећих држава Европе, и играла једну од кључних улога у европској политици, говорити о неравноправности између Русије и Европе прилично је тешко.
Међународни положај велике силе променио се у многоме захваљујући Петровом европском искуству. Али важно је такође то што је промењено виђење Русије у свету. Огромну и неразумљиву земљу раније нису сматрали европском. После Петрових реформи, Русија је почела да учествује у међународним споразумима и савезима. А дипломатија је била проглашена најважнијим инструментом регулисања међународних односа.
Олга Соломатина,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »















