ПРИЧА ПО КОЈОЈ СЕ ЖИВИ

Била дјевојка која је саму себе мрзила због тога што то је била слијепа. Она је мрзила сваког осим свог вољеног момка. Он је увијек био ту за њу. Рекла му је:"Кад бих само могла да видим свијет, удала бих се за тебе."

Једног дана,
неко донира пар очију за њу. Када су јој одстранили завоје могла је да види све, укључујући и свог момка.

Он је упита:

"Сада кад видиш свијет хоћеш ли се

удати за мене?"
Она га погледа и уочи да је он слијеп.
Призор његових затворених очних капака је шокира. Није то очекивала.
Сама помисао да их мора гледати читав свој живот поведе је да одбије да се уда за њега.

Њен момак оде у сузама и неколико дана касније написа јој писмо:

" Добро чувај своје очи, драга моја,
јер прије него што су биле твоје,
те очи су биле моје."

Ето како људски мозак најчешће функционише у оваквим ситуацијама.
Веома ријетко се ко сјећа какав је живот био прије, ко је увијек био ту за нас у најтежим ситуацијама.

Живот је Поклон.

И Данас прије него кажеш неку ружну ријеч -
Помисли на оне који не могу да говоре.

Прије
него се почнеш жалити на окус хране -
Помисли на оне који немају ништа јести.

Прије
него се пожалиш на свога мужа или жену - Помисли на оне који моле Бога да им подари судруга.

И данас
прије него пожалиш на живот - помисли на оне који су умрли прерано.

Прије
него се пожалиш на своју дјецу - помисли на оне који желе дјецу, али их никад неће имати.

Прије
него што се почнеш свађати с оним ко није очистио или помео кућу - сјети се оних људи који живе на улици.

Прије
него се почнеш жалити за дужину пута који мораш прећи возећи - сјети се оних који исту ту удаљеност ходају својим ногама.

И кад
си уморан и жалиш се на свој посао - сјети се незапослених, инвалида, оних који би дали све да имају твој посао.

и

прије него и помислиш да упериш прст у некога и почнеш га осуђивати Сјети се да нико од нас није безгрјешан.

и када те лоше мисли почну бацати у депресију - Ти стави осмијех на своје лице и помисли:

Ја сам жив и још сам ту!