Дијалог са Толстојем после сто година

„Лав Толстој и светска књижевност“ – тако се зове велика међународна научна конференција отворена у среду на родном имању великог руског писца Јаснаја Пољана. Из 14 земаља света дошли су познати научници, историчари књижевности, професори престижних високих школа – Оксфорда и Принстона, а да не говоримо и о руским истраживачима стваралаштва Толстоја.

Целе ове године музеј-имање Јаснаја Пољана организује циклус акција посвећен 100-годишњици од смрти Лава Толстоја. И научна конференција је један од главних догађаја у том низу. Она помаже људима разних националности и вероисповести да ступи у неку врсту дијалога  са руским класичаром. У томе помаже сва атмосфера Јасне Пољане – и лична библиотека Толстоја у којој се чувају књиге на 39 језика, и предиван парк са јаблановима, који је он сам некад засадио... На то је у свом интервјуу за Глас Русије обратио пажњу директор музеја-имања прапраунук писца Владимир Толстој. И додао:

"Овај датум ми не зовемо датум смрти, не зовемо датум одласка Толстоја, већ 100-годишњицом сећања на њега. Такви људи као Толстој не умиру у људском сећању, у људској свести, већ настављају да живе својим књигама. Зато, условно говорећи, то је 100-годишњица од момента преласка Толстоја у бесмртност. Сада – наставља Владимир Толстој – видимо нови јак талас превода Толстоја на све велике светске језике, чега није било у последњих 30-40 година. Значи да је Толстој поново потребан почетком 21.века. Могуће да је друштво осетило потребу за здрав однос према животу, за усмереност ка добру, за самоусавршавање, који су тако карактеристични за Толстоја."

Ништа чудно, сматра Владимир Толстој, јер за сто година од смрти писца, променио се начин живота човека, али не и психологија. И многе традиционалне вредности, за које се Лав Толстој борио, поново постају актуелне. На пример, породица, одговорност у брачном животу, једно пред другим, пред децом. У последњој четвртини 19.века, када је Толстој писао „Ану Карењину“, европска цивилизација је полако одустајала од моралних норми, који су, чинило се, ограничавали слободу човека. Јунакиња Толстоја је изабрала љубав, а не породични дуг, страст, личну егоистичну срећу. И аутор романа не може да јој намени другу судбину осим трагичне и жестоке завршнице.

Владимир Толстој сматра да и педагошко наслеђе његовог великог претка није изгубило привлачност. Занимљиво је говорити о томе управо у Јасној Пољани, јер писац је овде у своје време отворио школу да учи сеоску децу, написао је „Азбуку“ – књигу кратких прича, које уче децу шта је то морал, помажу им да изаберу животне вредности.

Владимир Толстој каже да „Азбука“ помаже истраживачима проблема предавања руског језика и књижевности у школама. А та тема је важна за сваку породицу у којој расту деца. Пророчанством из прошлости – наставља прапраунук писца – изгледају данас мисли Толстоја о породици, браку, држави, војничком дугу. Он нам враћа такве заборављене појмове као „аристократизам“, „част“.

До дана данашњег се истраживачи труде да нађу у делима Толстоја одговоре на најважнија питања савремености – тврди Владимир Толстој и наводи пример неких реферата са којима су дошли страни научници на ову конференцију. Слависта из Француске Жерар Абенсур је изабрао повест „Хаџи Мурат“, коју је Толстој написао као учесник царских похода на Северни Кавказ. Француски истраживач покушава да упореди догађаје и искуство тих војних кампања са догађајима недавне контратерористичке операције у Чеченији. Други учесник конференције Александар Звиерс из Канаде анализира каснију биографску драму Толстоја „И светло у тами свети“ у којој су покренута питања служења војног рока и бежања од тог дуга.

Наравно да на конференцији има много традиционалних реферата, који истражују пре свега књижевне утицаје и „дијалог“ Толстоја са страним колегама. Тако је слависта Ирина Паперно из САД посветила свој рад везама Толстоја и Жан Жака Русоа. Толстој је сам признао носио медаљон са ликом Русоа и обожавао француског мислиоца. А истраживач из Белгије Мајкл Санфи анализира утицај Толстоја на модернисте 20.века Џејмса Џојса и Семјуела Бекета.

Научна конференција ће се завршити презентацијом нових књига о Лаву Толстоју.