Демократија у ЕУ
ЕУ није испоштовала вољу грађана држава чланица
Како изгледа демократија у Европској унији, и у којој мери ЕУ поштује вољу грађана држава чланица, најбоље се види из самог процеса доношења Лисабонског уговора.
Пре пет година, предложен је нови документ о функционисању ЕУ, назван Устав Европске Уније. Тај документ је изазвао велики отпор и критику дела јавности ЕУ, јер су сматрали да предложени Устав ЕУ гуши слободу и самосталност држава чланица и да од једне економске заједнице, практично ствара нову државу у облику федерације, са високо централизованом влашћу.
Грађани је требало да се изјасне на референдумима о предложеном Уставу и само би позитиван одговор свих 27 чланица омогућио његово прихватање. Међутим, већ прва два одржана референ-дума 2005 год. дала су негативне одговоре. Грађани Француске и Холандије су ОДБИЛИ предложени Устав ЕУ. Референдуми су тада обустављени и Устав ЕУ је преименован у Лиса-бонки уговор, уз незнатне измене које нису утицале на суштину документа.
Затим, одлучено је да НЕЋЕ бити нових референдума и да се грађани ЕУ неће више директно питати у вези новог уређења ЕУ, већ да ће Лисабонски уговор ратификовати представници земаља чланица.
Оваква одлука изазвала је бурне и скандалозне протесте једног дела посланика Европског парламента који су сматрали да је то гушење демократије и увод у тоталитаризам. Протест се одиграо дан пре потписивања Лисабонског уговора од стране представника земаља чланица, без референдума у њиховим државама. Једина држава која је испоштовала вољу својих грађана и упркос свему није отказала већ заказани референдум у вези Лисабонског уговора, била је Ирска.
Иако је Европски парламент у фебруару 2008. године донео резолуцију да унапред неће признати резултате већ заказаног референдума у Ирској, у јуну 2008 године, референдум је одржан и грађани Ирске су рекли НЕ Лисабон-ском уговору. Уследили су поново протести групе посланика у Европском парламенту, који су захтевали да се призна резултат референдума у Ирској2, али на жалост, остали су без успеха.
Дакле, од три референдума која су одржана о новом уређењу ЕУ, грађа-ни су на сва три одбили понуђени предлог!
Како је признао члан Комисије ЕУ Charlie McCreevy, да су друге држа-ве чланице имале шансу да се изјас-не на референдумима, вероватно би се 95% чланица изјаснило против новог уређења ЕУ3.
Следеће, 2009-те године, уз велики притисак ЕУ, и уз велику финан-сијску подршку про-ЕУ струји, у Ирској је поновљен референдум са потпуно истим питањем, само са одређеним уступцима, и овога пута исход референдума у Ирској је био позитиван.
Лисабонски уговор је ступио на снагу 1.12.2009. године пошто су га претходно ратификовали представ-ници свих држава чланица, с тим што су представници Пољске, Чеш-ке и Велике Британије условили свој потпис са изузећем њихових земаља из неких области надлежно-сти Европске уније.
Које су заправо надлежности Лисабонског уговора и зашто је изазвао толики отпор?
Видео запис - https://enovosti.info/index.php?option=btg_youtube_video&id=70
- Извор
- Покрет 1389
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















