Уједињене нације (УН) данас обиљежавају 65 година постојања.
Дан УН обиљежава се сваке године 24. октобра, када је ступила на снагу Повеља УН.
На данашњи дан прије 65 године, формално је завршен процес формирања свјетске организације, будући да је Повељу УН ратификоварало свих пет чланица Савјета безбједности УН и већина земаља оснивача, међу њима и ондашња Југославија.
УН су основане 1945. на Конференцији у Сан Франциску, која је трајала од 25. априла до 26. јуна. С почетка, организација је била позната под називом Организација Уједињених нација или ОУН.
Генерални секретар УН Бан Ки Мун рекао је да су УН обиљежавање 65 година постојања искористиле да потврде приврженост принципима унапређења мира, развоја и људских права, на којима свјетска организација и почива.
Према његовим ријечима, тај дан је прилика за поновну потврду универзалних вредности толеранције, узајамног поштовања и људског достојанства, као и напретка који је заједнички начињен на плану образовања, очекиваног трајања живота, ширења технологије и унапређења демократије и владавине закона.
"Али, прије свега, то је дан на који можемо да учинимо више на заштити дијелова свијета захваћених ратним сукобима, на борби против промијена климе и избјегавању нуклеарних катастрофа, више на ширењу могућности за жене и борби против неправде и некажњености", истакао је Ки Мун.
УН су основале државе побједнице у Другом свјетском рату. Као такве и са прокламованим циљевима одржања мира и безбједности, развоја људских права и унапређења социјалног и економског развоја, УН су представљале одговор на очекивања свијета који је тек изашао из најразорнијег сукоба у историји човјечанства.
Истовремено, жељела се истаћи дистанца према њиховом претходнику, Друштву народа, које није успјело да спријечи избијање Другог свјетског рата.
Колико је намјера да се спријечи понављање тог ужасног колективног искуства била у коријену идеје о оснивању УН, говори и чињеница да тада и још неко вријеме у њихове редове нису могле да уђу земље поражене у Другом свјетском рату.
Касније, развој свијета и сазријевање свијести о самоопредељењу народа, значају људских права и повезаности политичког и економског развоја, нашли су израз и у УН, кроз њихове одлуке и акције.
Деколонизација је довела до значајног пораста броја чланица УН, постојање нуклеарног и другог оружја за масовно уништење учинило је све мање вјероватном његову употебу, а глобалне економске кризе све више намећу сарадњу, уместо конфронтације.
Данас УН имају 192 државе чланице. Међутим, не престају захтјеви за реформу организације, при чему се најчешће упире прстом у Савјет безбједности, на који се прије свега гледа као на затворени клуб нукеларних држава.
Углавном се захтјева да се повећа број сталних чланица у овом тијелу, како би се боље одразила структура савременог свијета и у њему нашле државе које имају све значајнији утицај или представљају својевремено занемарене дијелове свијета. Ријеч је прије свега о Њемачкој, Јапану, Индији, Бразилу и још неким земљама. Расправе су у току и засад се не назире исход, али нико не доводи у питање легитимност тих захтјева.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















