Визе раздора

Почетком новембра министри иностраних послова 27 земаља – чланица Европске уније, размотриће проблем увођења безвизног режима за балканске земље. Судећи по цурењу информација из тајних докумената, припремљених у Бриселу, дискусије ће бити жучне и, најверовтније ће руководство ЕУ прибећи преиспитивању раније усаглашених принципа и планова. Први који ће бити „на удару“ могу бити Албанија и Босна и Херцеговина, али такође и грађани Србије и Македоније, који од 19. децембра 2009. године могу без виза улазити у земље-чланице ЕУ.
 

Европски комесар за унутрашње послове Сесилија Малмстрем упутила је, у без пресадана оштрим тоновима, поруке министрима спољних послова Србије и Македоније, Ивици Дачићу и Гордани Јакулеску. Документ је датиран 13. октобра. У њему се, поред осталог, каже: „Како су показали догађаји из ове године, низ држава – чланица поново бележи забрињавајући раст лица која долазе из ваших земаља у потрази за азилом...Таква тенденција изузетно брине и може довести у питање целокупни процес визне либерализације на Западном Балкану“. Сесилија Малмстрем је саопштила Београду и Скопју да ће до краја октобра висока мисија ЕУ посетити њихове земље, како би проверила да ли оне предузимају некакве хитне мере у циљу превазилажења ситуације. Извештај те мисије ће представљати полазну основу за разматрање проблема, најпре на нивоу министара унутрашњих послова земаља – чланица Европске уније, а потом и у највишем руководству ЕУ.
 

Сесилија Малмстрем није у ситуацији да се навикава на бављење проблемима безвизног режима. У фебруару ове године она се морала ванредно умешати у ситуацију, насталу око изненадног масовног прилива албанаца у Белгију, гда су они блокирали државне институције у Бриселу, захтевајући од владе азил, смештај, посао и новчане компензације (1). Тадашњи белгијски премијер Ив Летерм позвао је власти Европске уније „да ограниче погубне последице либерализације европског визног режима“ (2). Аналогна ситуација, раније исте године, настала је у Шведској, што је био један од разлога за до тада незабележени успех националистичких снага, на челу са партијом „Демократе Шведске“ на парлементарним изборима у тој земљи 19. септембра.
 

У октобру је Европски парламент одобрио давање безвизног режима за грађане Албаније и Босне и Херцеговине, али у светлу последњих закључака Сесилије Малмстрем, та одлука изгледа исхитреном. Међу земљама, које позивају руководство ЕУ да преиспита одлуку о безвизном режиму су Аустрија, Немачка, Француске, Шведска, Белгија, Холандија и Норвешка, које осећају снажан притисак вишехиљадитог таласа имиграната са Балкана, у првом реду албанаца.
 

Данас Белгија председава Европском унијом и њено негативно искуство са хиљадама македонских и косовских албанаца може одиграти одлучујућу улогу у даљој судбини безвизног режима за Балкан. Према подацима белгијских владиних извора, у јулу и августу властимa земље званично се обратило око хиљаду и по становника бивше Југославије, од чега половину чине косовски албанци. А колико се „гостију“ тек „утопило“ у земљи, остаје само да се нагађа. Аналогна тенденција бележи се и у Немачкој. Ако је у јулу у земљу дошло 129 лица са Балкана, која су тражила азил, у августу их је било већ 225, а у септембру – 800. Пикантност ситуације своди се на то, што власти земаља-чланица ЕУ исплаћују накнаду чак и оним придошлицама, којима се одбија захтев за дозволу боравка. У Шведској, на пример, та сума износи 500 евра (3). Добвши толику суму, албанци масовно одлазе у суседну државу, чланицу ЕУ, у којој се процедура понавља.
 

Белгијска влада последњих дана предузима активне покушаје да поправи ситуацију. Државни секретар за питања имиграције Мелхиор Вателе сматрао је неопходним да се одмах упути у Београд, како би разговарао са представницима српских власти и од њих чуо које конкретне мере поредузимају у циљу „обуздавања бујице тражиоца азила“. Међутим, власти Србије у конкретним условима не могу понудити ништа више до детаљне провере од стране пограничне службе свих оних, који се сумњиче да намеравју отићи у Европску унију из разлога горе наведених користољубивих циљева.
 

Главни пробем, међутим, није толико у укидању визног режима за грађне Србије, Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине, колико у нејасности перспектива интеграције држава Балканског региона у Европску унију. Прилив нелегалних имиграната, избеглица, авантуриста и друге, непожељне за „пристојне Европљане“ балканске „клијентеле“ - а тај прилив је је ове године попримио претеће размере (поред осталог као последица непромишљених потеза самог Брисела) – приморава да се у планове евроинтеграција унесу суштинске корекције. И овде су у „истом кошу“ са Србима или албанцима такође и Турци, а према Турској Запад игра кудикамо сложенију игру, са више варијаната.
 

Управо су се перспективе либерализације визног режимаза Турскунашле у центру пажње преговора, одржаних 22. октобра у атинском преграђу Вулјамени између грчког премијера Георгијуса Папандреуа и његовог турског колеге Реџепа Таипа Ердогана. Према изјави Папандреуа, стране су усагласиле „заједничку иницијативу у односу на ЕУ“, која предвиђа „систематичнију и кудикамо ефикаснију сарадњу“ у сфери решавања имиграционих проблема. Међутим, развој односа ЕУ како са Турском, тако и са балканским државама, директно зависи од мењајућег баланса снага у „јединственој Европи“.
 

Изражавајући све снажније мишљење у земљама – чланицамна Европске уније, министар унутрашњих послова немачке земље Баварске Јоахим Хермани изјавио је ових дана, да „ако се ситуација и даље буде развијала у датом правцу, ЕУ треба да делује и врати обавезне визе“ за становнике балканских земаља.

Европска унија постепено постаје талац својих пређашњих планова ширења и суптилних геополитичких игара, које се, како се сада показало, нису оправдале.
 

[1] Le Soir, 24.02.2010.

[2] Le Soir, 26.02.2010.

[3] Danas, 21.10.2010.
 

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».