Вики баук кружи светом

Данас нема медија у свету који се не бави Викиликс сајтом и организацијом који публикује поверљиве информације, пре свега оне из досијеа и извештаја америчке дипломатије. Викиликс је постао познат у свету када је пре пола године објавио снимак убијања ирачких цивила од стране америчких окупационих снага под називом „колатерално убиство“. Овај портал је постао енциклопедија тајних извештаја, анонимних дојава цензурисаног материјала уопште. Количина докумената је заиста огромна. Само је о рату у ираку у октобру објављено око 400.000 докумената а пре неки дан је почело објављивање планираних преко 250.000 документације и преписке америчке дипломатије. Да је позиција Стејт Департмента угрожена сведоче и реакције како хилари Клинтон тако и саме институције пре почетка објављивања где се изражава бојазан да би ти документи могли покварити односе Америке са неким државама.
 

Шта се заправо могло сазнати из тих докумената, чија је аутентичност или барем избор проблематичан. Па пре свега чини се да је први удар ишао на Стејт Депатрмент самим почетком објављивања докумената из њухове преписке. Сазнали смо и да је Хилари Клинтон наредила шпијунирање сталних чланица СБ (Кина, Русија али и савезника Британије и Француске) као и функционера УН. Шта је у овој и сличним викиликс открићима могло да буде заиста ново и да представља изненађење. Сазнање да САД прати и прислушкује ривалске и савезничке државе није ништа ново.
 

Једини значај оваквих извештаја што се њима компромитује Стејт Департмент, Клинтонова и посредно Обама. На основу овога се могу поставити питања ко стоји иза Викиликс пројекта или барем ко има интерес да их „пуни“ стотинама хиљада докумената који комромитују бројне владе и политичаре у свету. Они који на ствари гледају наивним идеалистичким очима верују да је ово један слободан пројекат који не зависи ни од кога и који открива истине о мрачној позадини ратова и тајне дипломатије. Но ствари нису тако једноставне и наивне. Иако је вероватно велики проценат „открића“ аутентичан поставља се питање шта се износи у јавност а шта не. Судећи по ономе што је постало доступно јавности кроз анализу хрпе докумената није се сазнали ништа епохално што до сада није било познато. Готово цео свет зна да је Берлускони склон младим девојкама, да је Саркози ауторитаран, да је Ердоган прикривени исламиста и томе слично. Дакле мало трачева који су већ познати а мало и дозирано откривених информација о неким политичарима.
 

Да ли је овде реч о нападу на Америку како то виде неки коментатори видевши заиста забринутост америчких политичара, па чак и хистеричне реакције неких или је пак реч о заправо специјалној операцији неке америчке или нечије друге тајне службе. Прво што треба разликовати напад на одређеног политичара или пак на институцију од напада на целу државу, па стога иако оштрица удара иде према Стејт Департменту и Клинтоновој то не мора бити и аутоматски усмерене против Америке. Наиме могуће је да неки други центри моћи на овај начин врше притисак на сам врх америчке државе због нечег очигледно крупног. А шта је сада крупно у игри – то је могући напад на Иран који гурају одређени лобији у САД.
 

Да ово није чиста шпекулација говори и како је приказана Турска у Викиликс причи. Наиме цинкари се Ердоган као прикривени исламиста, затим се открива како је Турска неуспешно трговала око избора за место ген.сека НАТО-а. Наиме Расмусен је по Викиликс документацији обећао да ће ако га Турци подрже за место првог човека Алијансе урадити све што је потребно да сеу гаси једна курдска медијска кућа у Данској те да ће Турчин бити заменик генералног секретара НАТО-а. Како оба обећања нису испуњена, овим открићем се компромитује врх турске државе као неспособан да извуче уступке од Европљана и САД иако се приказује у сасвим другом светлу. А познато је да је Турска променом односа на блиском истоку нарочито према Ирану (отопљавање) и Израелу (захлађење) постао сметња америчким јастребовима који желе чистију ситуацију пред врло вероватни конфликт са Техераном.  
 

Исто тако се и „компромитовањем“ неких лидера Европе попут Берлусконија треба имати у виду да је медијска кампања у англосаксонским медијима против њега кренула „баш случајно“ кад је одлучио да са Москвом направи јак енергетски аранжман. Слично се дешавало и са Меркеловом и Саркозијем – кад год би направили неки стидљив искорак према Русији, добили би неку врсту медијске пацке. Сада се и Викиликс „top sikret документација“уклапа у ту у суштини „геополитички коректну“ причу.
 

На први поглед су и изјаве које се тичу наше земље и окружења мало другачије од ове матрице. Имамо привидно небулозну причу како наш министар спољних послова не подржава излазак Срба на нелегалне албанске изборе на Косову 2009., кад је то и досадашња политика наших влада које ни ова власт тако лако не сме да прекрши јер ризикује да у србској јавности буде још једном оцењена као капитулантска. Француски дипломата је рекао како министар Јеремић даје обећања која не испуњава. Било би занимљиво видети која су то обећања које је дао а није их могао или није хтео испунити. Но утисак је да је објављивањем ових докумената и њиховим пласирањем домаћој јавности натура слика о Јеремићу као о „тврдом момку“ који ето не слуша Запад и инати се толико да стране дипломате негодују због тога.
 

Да је реч о спиновању неких центара моћи преко Викиликса говори најбоље прича о Босни. По „открићима“ овог портала је испало да су Американци на страни муслиманa, а Европљани на страни Срба. Истина је да су неки кругови у врху америчке дипломатије у тесној спрези за Сарајевом, а да су Европљани скептични према таквој једнострано промуслиманској политици Вашингтона. Једино је руска дипломатија наступила са одмерено просрбских позиција. Оваквим спиновањем се врши притисак на политичаре из ЕУ као „просрпске“ што је на Западу заиста тешка оптужба. Таквим медијским спиновањем (не само Викиликса) се настоји смањити отпор отворено промуслиманској и антисрбској политици Вашингтона и Анкаре у Босни. У ту геополитичку матрицу се уклапа и покушај компромитације Додика који је наводно рекао како је спреман да призна Косово. Тако долазимо до тога да Викиликс никако није само група ентузијаста (иако има и таквих који им помажу) интернет револуционара који хакеришу дипломатске и обавештајне базе података да би их ставили на увид јавности већ да је највероватније реч о једном добро смишљеном пројекту утицаја како на политички врх САД тако и других земаља а ту спада како видимо и земља позната по „босанској послушности“.