ЕУ и Балкан: Има више проблема него достигнућа
Министри иностраних послова 27 земаља-чланица Европске Уније, који су се окупили на заседању Савета Европске заједнице изразили су спремност да пруже „реалну подршку“ државама Северне Африке и Блиског Истока у спровођењу политичких и економских реформи. Ово је 21. фебруара изјавила врховни комесар ЕУ за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон. Разматрање ситуације у земљама Магриба и Блиског Истока потиснуло је у други план дискусије о политици Европске Уније у другим регионима – укључујући и Балкан. Аналитичар Петар Искендеров сматра да се ради о поновном разматрању стратегије спољне политике ЕУ и да овај процес не обећава ништа добро балканским народима.
У саопштењима из Брисела посебно привлачи пажњу чињеница да у дискусијама учествује председник Европске инвестиционе банке. То значи да се у реализацију пројеката у земљама Северне Африке и Блиског Истока већ сад полаже озбиљан финансијски темељ.
Тешко да се у ономе што се дешава у региону може видети само „подривачка улога“ ЕУ. Очигледно је да у Тунису, Египту, Јемену, Бахреину, Алжиру и Либији делује читав комплекс фактора – од насталих социјалних проблема до активизације делатности исламиста. Осим тога, вртоглави карактер процеса од Европске заједнице захтева оперативно реаговање, посебно у поређењу с Балканом, који се налази у стању тихог врења.
Политика ЕУ на Балкану је доспела у ћорсокак – укључујући област интеграције региона у опште европске процесе. Брисел још увек није у стању да реши питање промене формата међународног представништва у Босни и Херцеговини. Активности грађанско-правне мисије ЕУ на Косову уопште су искомпромитоване громким скандалом у вези с учествовањем локалних албанских сепаратиста у великим злочинима. Тешко да данас неко може да предвиди развој ситуације у Македонији. У ћорсокак су запали и односи између ЕУ и Турске. А и Србија тешко може да се сматра одговарајућим објектом за улагање капитала ЕУ.
Другачије стоје ствари с великим регионом од Марока на западу до Ирана на истоку. Треба подсетити на то да је још 2008. године председник Француске Никола Саркози представио идеју о Медитеранском савезу, у којој су Немачка и друге земље-чланице ЕУ основано виделе покушај да се „реформише“ читава Европска заједница. Садашњи догађаји се сумњиво симптоматично уклапају у ову стратегију.
Такође, не сме се заборавити да ће активизација финансијско-политичког деловања у северноафричком и блискоисточном правцу омогућити руководству Европске заједнице да сопственим пореским обвезницима покаже своју ликвидност. И самим тим то ће бити покушај да се ублажи критика упућена бриселској демократији – истакао је у разговору с „Гласом Русије“ шеф оделења за европску безбедност Института Европе РАН Дмитриј Данилов. Он је подсетио на раскид који и даље траје у ЕУ између позиције елите и интереса грађана:
Овај раскид између власти и друштва значајно се појачава у периоду финансијско-економске кризе. Обични грађани Европске заједнице постављају питање шта је ЕУ учинила да се обичан грађанин осећа сигурније. И одговори у последње време не звуче утешно. Руководство Европске заједнице не само да не може да понуди јасан и за све обавезан програм финансијског опоравка, већ се такође налази у заробљеништву унутрашњих противречности у вези с кључним спољно политичким питањима – као што су примање у редове ЕУ Турске, политика на Балкану или на постсовјетском простору. У овим условима преношење пажње на Северну Африку и Блиски Исток може представљати успешан геополитички корак.
Кетрин Ештон је већ наложила стручњацима Европске комисије да припреме „свестрани пакет мера“ за помоћ свакој од „суседних земаља“ из Северне Африке и с Блиског Истока. Имајући у виду финансијску кризу у самој ЕУ – нема сумње да ће управо тамо потећи средства, која су раније планирана за Балкан. Конкретна расподела токова очигледно ће бити објављена на самиту Европске Уније 24-25. марта.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- ЕУ
- финансије
- криза
- становништво
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















