Цар Александар Трећи – апетит цара миротворца

19. маја 1883. године у Грановитој палати у част крунисања руског цара Александра Трећег одржан је парадни ручак. Било је позвано високо свештенство и више племство, као и представници страних монархија. Укупно је било 275 званица. Сто је био сервиран невероватно раскошно и богато. За ручком дворски гудачки оркестар ивзодио је десет музичких комада. Као прво јело служио се боршч и јагњећа чорба. Затим је гостима сервирана телетина и дугоносу кечигу на пари, прослављени украс руског стола. На јеловнику су биле и пихтије, а као главно јело пилетина и дивљач, такође је сервиран аспарагус. Као десерт изнет је сладолед и чувена гурјевска каша, коју је веома волео Александар Трећи.

У младим данима велики кнез Александар волео је добро да поједе. Али груман није био и гастрономске деликатесе није ценио. За свој висок, могло би се рећи гигантски раст, цар је јео пре мало, никада није јелу придавао посебан значај.

Александар Трећи волео је веома једноставну храну. Руским јелима увек је давао предност у односу на страна. И када му је досађивала његова трпеза, цар је, већ болестан, у последњих пола године живота, понекада тражио да му као посалстицу донесу обичан војнички или ловачки ручак из околних касарни или ловачке команде.

Влада мишљење да је Александар Трећи био склон пићу и да је био мал те не љута пијаница. Мада колају гласине да је у одстуству царице Александар вадио из своје чизме сакривену пљоску и да ју је испијао заједно са ађутантом. Између осталог, за то нема никаквих доказа, напротив, они који су познавали цара тврде да је био равнодушан према алкохолу и да никада није био пијан. Један од царских лекара сећао се да чак за јелом Александар Трећи скоро да и није пио традиционалну чашицу вотке, а ако је пио, то никада није било више од једне мале чашице.

На једном од ручкова аз време доласка црногорског кнеза Николе у Русију десила се скоро скандалозна епизода. За време ручка Александар Трећи подигао је здравицу „за јединог мог пријатеља кнеза Црногорског“. Европске крунисане личности примиле су такву изјаву са неком недоумицом, пошто је испало да од свих страних царских персона он највеће поштовање одаје црногорском кнезу.