Писац – провокатор, пријемник и предајник
Већ 25 година у културном календару 3. март фигугира као Светски дан писаца. Он је био утврђен по иницијативи међународног удружења писаца ПЕН-клуб.
У руском друштву фигура писца традиционално је постављана на врх не само књижвених, већ и свих стваралачких професија! Сада сличан положај није очигледан, па и писање је постало распрострањена забава руских грађана, скоро масовна. Данас активно ради велика група талентованих писаца, који, сваки на свој начин, умеју да привуку пажњу читалаца и на тај начин да их подстакну и на читање, и на писање.
У томе се одражава провокативна суштина књижевности, сматра један од сталних њузмејкера савремене руске литературе, писац Владимир Сорокин.
Књижевник на неки начин, понекад пи-аром, понекад озбиљно, тера читаоца да игра на његовом терену његовим средствима. Ако је он слаб писац или се није родио на време, читалац неће играти на његовом терену и почеће да трчи за његовом лоптом. А ако је он одличан писац, ако влада вештином привлачења читаоца, ми заборављамо да је он провокатор – он постаје нешто сасвим друго.
Управо то „нешто сасвим друго“ врло је важно. Тако у Русији сматрају многи, међу њима и Виктор Јерофејев, аутор међународне славе. Он назива писца пријемникм и проводником неког вишег смисла.
Писац поседује некакву антену, и преко ње – а не због себе и сопствене жеље да протествује или се диви – он добија пуњење, задатак. Он мора неку задату платформу да претвори у свој текст. Писац није одговоран за свој текст, и што је текст бољи, мање је те одговорности.
У писцу увек живе двоје: један од њих је можда и неодговоран. Али други је увек одговоран – то је већ тврђење писца и есеисте Владислава Отрошенка, исказано за Глас Русије.
Мени се чини да уметнички таленат има две стране, и у томе ће ме схватити свако ко је у животу направио бар једно уметничко дело. Унутар нас постоји и уметник и критичар тог уметника. Када је критичар врло мали, а уметник врло велики, то је лоше. Лоше је чак када су они једнаки. А када је критичар у теби већи него уметник, то је добро, то и јесте мера свега.
Сва три става – и Сорокина, и Јерофејева, и Отрошенка, између осталог тројице чланова руског ПЕН-клуба – слажу се у једној тачки када је реч о односима са читаоцима. То је за руског писца увек било принципијално важно: пре век и по сатиричар Салтиков-Шчедрин жалио је због ситуације када писац пискара, а читалац читуцка. Он је хтео, рекао је нешто касније филозоф Лев Шестов, да буде другачије: чим писац напише реч, читалац одмах искаче из коже. Али читалац више воли да остаје миран и тражи да писац сам искаче из коже.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/chroma project/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
- уметност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















