Ојачала рубља гуши инфлацију
Инфлација у Русији је почела да пада. Федерална служба за државну статистику истиче да су се фебруарски показатељи испоставили много бољи од јануарских. Експерти то повезују са комплексом мера предузетих у последње време у Русији.
Темо инфлације делимично је успорен захваљујући директном мешању руских власти. Између осталог, смањење цена горива започело је пошто је Федерална антимонополска служба покренула низ кривичних дела против неколико великих рафинерија због неоснованог повећања цена, пирпретивши сличним станкцијама и другим учесницима тржишта. Цену неких видова намирница, између осталог шећера и житарица, смањило је делимично избацивање дела државних резервни на тржиште.
Банка Русије, са своје стране, такође је предузела низ корака. Први пут од 2008. године била је повећана каматна стопа. Стартна цена новца је постала већа, што хлади жар шпекуланата. Осимтога, увећана је обавезна размена суме коју банке морају да држе на рачунима у виду резерве. На ракју је из слободног промента уклоњено око 100 милијарди рубаља.
А првог дана пролећа биле су померене границе девизног коридора са 4 на 5 рубаља. Централна банка је уверена да то стабилизује ситуацију на берзи.
У краткорочној перспективи дате мере смањују инфлацију и јачају рубљу. У дугорочној пружају могућност да се уопште одустане од девизног коридора, каже директор Центра за економска истраживања Московске финансијско-привредне Акладемије Сергеј Моисејев.
Основни задатак који стоји пред Банком Русије наредних година је бринути се у мањој мери о курсу рубље и више се бринути о стабилнсоти цена. Ради тога курс рубље треба да буде плутајући. Пошто је такав стратешки циљ постављен, мислим, током годину-две видећемо да ће Банка Русије одустати од девизног коридора.
Време које је Централна банка изабрала за новотарије условљено је повољном спољноекономском коњуктуром, пре свега ценама нафте које расту у контексту немира у Северној Африци, коментарише председник Националног парнтерства учесника микрофинансијског тржишта Михаил Мамута.
Питање је да се не допусти понављање предкризног бума, изазваног приливом јефтиних страних нафтних долара. Бума који није био поткрепљен реалним економским напретком и изазвао је прилично високу инфлацију. Али мени се чини да Централна Банка то добро схвата и да активно користи механизам промене каматне стопе, како не би допустила претерану понуду новчаних средстава у условима растућег прилива нафтних долара на руско тржиште.
Ако цене нафте остану изнад сто долара за барел, а нову летину не убије суша, вероватноћа оправдавања прогнозе Руског завода за статистику која предвиђа 7% инфлације за 2011. годину врло је велика.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/¡Álex!/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »















