Данас 8 година од убиства Зорана Ђинђића
Осим полагањем вијенаца на спомен-плочу на згради Владе Србије, и на његов гроб на Новом гробљу, ова годишњица ће бити обиљежена низом културних манифестација, као што су промоција књиге у оквиру издавања Ђинђићевих сабраних дјела и концерт Београдске филхармоније.
Вијенце на спомен-плочу посвећену Ђинђићу испред зграде Владе положиће у 12.00 часова чланови кабинета премијера Мирка Цветковића, а након тога вијенце ће положити и чланови некадашње Владе Зорана Живковића, који је био премијер након убиства Ђинђића.
Омладина ДС-а ће организовати шетњу до Алеје заслужних грађана на Новом гробљу, гдје је Ђинђић сахрањен, а биће организовано и финално такмичење у бесједништву.
Ђинђић је био први демократски премијер Србије послије пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије.
За вријеме његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи у Србији. Ђинђићева Влада се снажно залагала за сарадњу с Хашким трибуналом, а за вријеме те владе ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је и бивши предсједник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић.
Ђинђић је један од оснивача ДС-а у којој је од јануара 1994. до убиства био предсједник. Био је од 1945. године први некомунистички градоначелник Београда када је изабран у фебруару 1997. испред коалиције "Заједно".
Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација, а у погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.
Он се неколико мјесеци пред убиство окренуо националној политици и покренуо питања Косова и Метохије и Републике Српске.
За убиство Ђинђића на 378 година затвора осуђени су чланови криминалног "земунског клана" и бивши припадници специјалне јединице "Црвене беретке", на челу са Милорадом Улемеком Легијом и Звезданом Јовановићем, као непосредним извршиоцем.
Ђинђић је рођен 1. августа 1952. године у Шамцу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974. године. У периоду од 1977. до 1990. године боравио је у Њемачкој на више универзитета и института друштвених наука. Докторирао је 1979. године на Универзитету у Констанцу, гдје је радио као асистент. /
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















