Русија у филмској алијанси с Европом

У филмском животу Русије, по мишљењу стручњака, отварају се нове могућности, због тога што је у марту земља постала чланица европског филмског фонда Eurimages (Евримаж).

Филмски фонд Eurimages 1988. године основао је Савет Европе, пре свега ради финансијске подршке филмске продукције, коју стварају европски мајстори, као и ради приказивања ове продукције у земљама-чланицама фонда. Сад у његовој делатности учествује преко 30 земаља, годишњи буџет износи 22 милиона евра. Питањем ступања у Eurimages Русија се бавила већ неколико година, тачно сматрајући да је то кључ, уз помоћ којег се „могу отворити врата Европе“, а не „да се у њу просече прозор“ снагама појединачно узетих продуцената. Уосталом, познати стручњак за филм Кирил Разлогов у интервјуу за „Глас Русије“ тврди да је сарадња с европским филмским фондом обострано корисна.

Русији ово даје интеграцију у систем европске филмске индустрије, - каже стручњак, - тачније: то је учествовање у стварању европске копродукције, могућност да се подрже пројекти, који нису од интереса само за Русију, већ и за Европу у целини. Ми са своје стране, улажемо новац у овај фонд, имамо стваралачке раднике, занимљиве пројекте, производне могућности, места за снимање. Пошто се 90 процената филмова у Европи прави на основу кооперације, још један његов учесник чини безусловни плус. Русија је земља с великом филмском продукцијом, с огромним могућностима.

Засад је обим копродукције, у којој учествује Русија у поређењу с укупним бројем филмова, који се производе, мали – 5-10 процената. Истина, то су највећи и најскупљи филмски пројекти као што је „Сибирски берберин“ и „Варљиво сунце-2“ Никите Михалкова, „Крцко орашчић“ Андреја Кончаловског, снимљен у формату 3D, или на пример, нови рад Александра Сокурова „Фауст“. Има и јефтинијих филмова, који су ипак добили врло високе оцене захваљујући својим уметничким квалитетима. Рецимо, то је добитник нагрде на Међународном Берлинском филмском фестивалу 2010. године, филм „Како сам провео ово лето“.

„Присуство Русије у Eurimages обезбедиће филмовима у којима она буде учествовала приказивање у Европи, излазак на међународна тржишта. И не само то.“ Ово је у интервјуу за „Глас Русије“ рекао познати продуцент Сергеј Сељјанов.

Копродукција увек има предности, ако ни због чега другог, оно због тога што се спајају буџети, - каже продуцент. – Буџет филма се не покрива једнострано, већ ослањајући се на раме партнера. Наш најуспешнији филм је био „Монгол“, који смо направили заједно с Немачком и Казахстаном, - наводи пример Сергеј Сељјанов. – Он се нашироко приказивао у свету и код нас у земљи, био је номинован за „Оскара“, добио је неколико престижних награда у Америци. Сад припремамо велики пројекат с Немачком, он носи назив „Последњи новембар“, - каже продуцент и прецизира да је то прича, која се дешава после Другог светског рата кад је бивши немачки град Кенигзберг постао руски Калињинград. Ова се дотиче нас и наших немачких колега, - сматра Сергеј Сељјанов. – Уопште, није једноставно смислити пројекат који би био подједнако занимљив за једну и за другу страну. Различити менталитети, различите културе, извесни стереотипи... Чисто европске приче не бивају увек занимљиве за руске гледаоце, исто тако руски сижеи нису увек пријемчиви за Европљане, а ни Европа није истородна.

Вероватно да су на ступање Русије у Eurimages чекали Италијани, Немци, Французи и друге земље-чланице фонда, тврди продуцент Арсен Готлиб. Јер, и за њих то представља значајан корак у ширењу могућности.