Правосуђе за младе

О јувеналном праву руски грађани дискутују већ више од 10 година. Полазна тачка била је ратификација међународне Конвенције о правима детета 1998. године од стране Русије. Овај документ обавезује нашу земљу да усвоји Закон о јувеналном праву. 2002. године он је прошао у првом кругу у Државној думи, али је био одбачен у другом, две године касније. Сада у пилот режиму судови за малолетнике делују у 30 руских региона.

У преводу са латинског термин јувенално право означава правосуђе за младе. Оно не треба да кажњава, већ да штити малолетне грађане, појашњава заменик начелника Јужног регионалног центра за судску експертизу Министарства правде РФ Сергеј Шипшин.

Јувенално право осигурава заштиту права малолетног деликвента, његово преваспитавање, што смањује ризик поновног прекршаја. У оним судовима који током низа година користе јувеналне технологије, рецидиви малолетничке деликвенције се стабилно смањују.

Проблем је у томе каква породица да се сматра неповољном. Није тајна да деца у породицама са много деце живе теже и сиромашније него они који немају много браће и сестара. А ако је родитељ изгубио посао и лишио се средстава за егзистенцију, треба ли му одузети дете?

Нажалост, таква пракса у Русији се већ појавила, истиче шеф катедре за социологију породице Московског државног универзитета Анатолиј Антонов: породица која није ситуирана у економском плану разара се. То је опасна тенденција, сматра научник, може да прети демографији земље.

У Финској, Немачкој и другим земљама када наређују чиновницима да одузимају децу из породица и да их предају у дечије домове, поступају исто тако бездушно и сурово као што су почели то да раде код нас. Ако се то буде развијало, једноставно ћемо изгубити последње остатке становништва, које још има потребу за много деце. Ми ћемо изгубити породицу са много деце бесповратно. А без тих породица никада нећемо ликвидирати депопулацију.

Против слепог копирања западног искуства залаже се руско свештенство. Срећа детета је незамислива без узајамне љубави деце и родитеља, уверен је заменик руководиоца Одељења за односе цркве и друштва, свештених Георгиј Рошчин.

Породица треба да остане породица, оно место где деца добијају потребно васпитање у плану послушности, стицања животних навика за живот у друштву. Држава треба да стоји помало по страни. С једне стране, на стражи, да деца не буду подвргнута насиљу, са друге стране треба да се поштује известан модус вивенди, захваљујући којем родитељи могу да пуноправно васпитавају своју децу, не плашећи се да ће због мале модрице доћи људи из надзорног органа и започети тежак процес одузимања детета у органе старатељства.

Негативно западно искуство изазива бојазни. У Француској Рускињу Наталију Захарову органи старатељства су оптужили за претерану љубав према ћерки: на тој основи девојчица се годинама скита по прихватилиштима и старатељским породицама. А у Немачкој у породици Хаазе са много деце одузели су седморо. Једног директно из породилишта, пошто се мајка обратила Управи за послове омладине са молбом да јој се да помоћ у кући. Чиновници су сматрали да родитељи не излазе на крај са својим обавезама и несрећни родитељи неколико година нису знали за судбину своје деце. У иностранству, где у 60 држава делују јувенални судови, десетине хиљада деце лишено је дома из врло сумњивих разлога.

Управо зато коначна одлука о увођењу јувеналног права у Русији, сматра већина експерата представља озбиљан корак који захтева учешће читавог друштва, могуће чак референдум.