Четврт миленијума са Ермитажом
Шта треба учинити да се не само прослави 250-годишњица чувеног петербуршког музеја Ермитаж, већ и да се учини нешто корисно за сам музеј – овај комплекс питања размотрили су 3. маја у Москви премијер Русије Владимир Путин, директор Ермитажа Михаил Пиотровски и министар кулутре Александар Авдејев.
Јубиларни датум Ермит, који се налази међу 4 највећих музеја света, обележава 2014. године. Колекција која се овде налази садржи око три милиона дела светске уметности и споменика културе. И ова околност значи велику одговорност свих оних који су везани за припрему јубилеја, сматра председник владе РФ Владимир Путин.
Несумњиво, велика количина дела који се чувају у Ермитажу представљају благо читавог човечанства, без сваког претеривања, говори премијер. То је понос Русије, и ми, наравно, морамо да учинимо све како бисмо обележили датум на одговарајући начин. И не просто да прославимо, већ да реагујемо на 250-годишњицу низом неопходних и одавно сазрелих манифестација, везаних за јачање музеја.
У најмању руку реч је о проширењу Ермитажа, који ће поводом јубилеја добити нова одељења: на пример, Музеј хералдике, Музеј Руске гарде, Музеј 20. и 21. века. Проширење је везано не само за колекције, већ и за архитектонски ансамбл Ермитажа. Сада је зграда музеја, комплекс раскошних двораца, који излазе фасадом на обалу Неве, један од бреднова Санкт-Петербурга. Централно архитектонско ремек-дело овде је Зимски доврац – парадна резиденција руских царева, где се у скорије време планира рестаурација интеријера и обнова старог иконостаса. Ако се сакупе све грађевине које припадају Ермитажу, испашће невелик, али необично леп град 18-19. века. Између осталог, он је пре неколико година добио својеврсно преграђе – на птербуршкој периферији био је подигнут велики центар за чување и рестаруацију, који је отворен за посете. Тренутно се планира изградња треће линије складишта фонда, саопштио је на састанку са Владимиром Путином директор Ермитажа Михаил Пиотровски.
Овде су нам дали још комад земље и овде ће бити Музеј археологије Петербурга, отворена библиотека и издавачки центар. Тачније све то ће постати такав снажан центар у новим квартовима града – за туристе, за децу, за све. Већ и сада сви га посећују.
Проблем савременог складишта је један од главних за већину великих руских музеја, али традиционално се сматра да ова складишта треба да буду поред, по правилу, у историјском центру града. Ермитаж се одлучио на експеримент, који је у многоме оправдан, приметио је министар културе Александар Авдејев.
Ермитаж даје први пример: изводи фондове на периферију. И то не само да је згодно, већ значи да ће бити направљен нови музејски цнетар у новом градском кварту. То мења психологију рада муезја. Али социјално то је врло добро.
Тако да 250-годишњи јубилеј Ермитажа може да постане и повод за иновационе промене у руској музејској свести.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- СанктПетербург
- музеј
- годишњица
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















