Пукотине на заједничкој европској кући

Календар нас подсећа да је 5. маја 1949. године основан Савет Европе. Управо овај дан је постао „Дан Европе“, који се слави сваке године, празник мира и слоге. Мир заиста влада на европском континенту, а са слогом су ствари сложеније. Заједница од 27 држава све теже може да је успостави. Време само заоштрава проблеме, на које су се раније затварале очи у име велике идеје европских интеграција. „Идеја је заиста велика, премда се оваплоћује с противречностима,“ сматра потпредседник Центра за политичке технологије Алексеј МАКАРКИН:

С једне стране, сасвим су очигледни позитивни резултати: уједињење је постало привлачно, како за његове учеснике, тако и за земље-кандидате за ступање у ЕУ – Хрватску, Србију и Албанију. На врата куца Украјина, схватајући, наравно, да данас нема реалне перспективе да остане члан европске породице. Без обзира на глобалну кризу и друге потресе европска валута је опстала. Земље успевају да усагласе јединствену економску политику. Функционишу и општи стандарди права човека. И премда је односе према Европском суду и у самој заједници и у свету различит, његове одлуке се беспоговорно испуњавају. Све је то тако! Брине само једно – све већа неслога учесника Европске Уније и свеопште незадовољство политиком јединственог руководства. Земљама-донаторима је досадило да извлаче из провалије слабе карике – Грчку и Португалију, у извесној мери и Шпанију. Сви се жале ба бирократске структуре ЕУ, на нејасну спољну политику. Кажу, зашто је Саркози први „скочио“ на Либију? Брине енергетска безбедност: да ли ће озлоглашени Трећи енергетски пакет побркати лончиће на тржишту Европе? Ипак, главни ударац здању европског дома задао је проблем миграције – конкрено нелегална лица из Северне Африке. Шенгенски споразум се практично налази у опасности. Европска комисија је предложила да се привремено врати пасошко-визна контрола.

Међутим, ако се то не учини, Европу, пре свега Италију, очекује неминовна експлозија. И тада свашта може да се деси. Радикални десничари ионако већ славе победу. По анкетама, француски „Национални фронт“ на челу с Марин Ле Пен (Marin Le Pen)  проћи ће у други круг председничких избора 2012. године. У имућној Финској отворени националисти из партије „Прави Финци“ освојили су треће место на парламентарним изборима. И с каквим „резултатом“! Председници општина низа малих градова у Чешкој не желе да буду у суседству с Ромима и наилазе на саосећање грађана. Нетолератност скоро да постаје норма у ЕУ.

Наравно, у Европи има много проблема, - наставља Алексеј МАКАРКИН. Међутим, било их је доста и у прошлости. Цео 20. век је прожет противречностима између Немачке и Француске, Чешке и Немачке, Немачке и Пољске, Мађарске и Румуније, а да не говорим о појавама ксенофобије. У питању су све сами конфликти. Има их и данас, али не можемо да не признамо да Заједница покушава да изглади оштре углове међунационалних, међудржавних односа. И премда не знам Европљанина који не би проклињао ЕУ због високих потрошачких цена, губитка националног суверенитета и поплаве истих ових миграната, нико не жели да напусти јединствену европску породицу.

Додаћемо, чак без обзира на то што су се ревизији подвргавали њени основни постулати. Европска Унија није постала „савез равноправних“, „дом, отворен за све“, што се у Русији, узгред речено, често помиње.

У Русији постоје различити погледи, - истиче политиколог Алексеј МАКАРКИН. Део стручног друштва сања о томе да види нашу земљу у саставу уједињене Европе. А има и оних, који у њој виде реалну претњу по безбедност, чак мање у војном, а више у идеолошком смислу. Зато је вектор званичне политике Москве јасно дефинисам. С Европском Унијом треба одржавати тесне односе и сарађивати. Да ли је Русија заинтересована за јединствену и интегрисану Европу? Несумњиво! Много је лакше договорити се с таквим партнером него с 27 његових чланова понаособ.

Као пример Алексеј МАКАРКИН наводи закључке преговора о увођењу безвизног режима с ЕУ. Тежак пут се превладава корак по корак. Међутим, он је убеђен: од 2015. године Руси и Европљани ће једни код других долазити без виза.