Ко више зна, дуже живи
Ниво образовања утиче на дужину живота. До такавог закључка дошли су експерти Британске кардиолошке асоцијације, саопштава Би-би-си. Према подацима стручњака, образовани људи могу да чине исправан избор са тачке гледишта перспектива за здравље. При томе они боље излазе на крај са стресом.
У истраживању учествовало је 400 особа од 53 до 75 година. Добровољцима је узета крв. Затим су измерени такозвани теломери – делови хромозома ДНК. Они одговарају за дужину живота. Како се испоставило, испитаници са ниским нивоом образовања имали су краће теломере, него образованији. Тачније први су старили брже. Научници подвлаче да при томе ниво благостања није утицао на дужину теломера, што значи на дужину живота.
Заменик директора Института за психологију РАН Андреј Јурјевич истиче да ниво образованости одређује психолошко здравље човека. Што такође може да увећа животни век, подвлачи експерт.
На дужину живота утиче практичо све, између осталог ниво образовања. Али то није директан утицај, већ опосредован разним факторима. Као прво, образовани људи изводе исправније закључке, воде правилнији начин живота, боље знају шта је лоше по здравље и теже да то избегну. Али могући су и други видови утицаја, на пример, образовани људи имају виши ниво интелеткуталног развоја, интензивије се баве интелектуланом делатношћу и решавају сложеније интелектуалне задатке. А интелектуална делатност, како показују психофизичка истраживања, воде ка већој активацији моралних процеса у организму, што се позитивно одражава на здравље. Зато, између осталог, људи интелектуалних професија уз осталу једнакост живе дуже.
При томе научници подвлаче да не може увек ниво образовања да буде гаранција дуговечнсоти. Пример су људи стваралачких професија, посебно писци, указује Андреј Јурјевич.
Овде су везе неједнозначне, опосредноване разним факторима, тачније, у целини образовани људи – научници, писци, више се брину за своје здравље. Али на њихов начин живота утичу и други фактори. И једни и други, по правилу, људи су високоинтелектуални и осетљиви према свему што их окружује. А велика остељивост везана је за велики стрес, који утиче на процесе у организму. Између осталог, доприноси његовом разарању. Тачније, са једне стране ниво образовања утиче позитивно на дужину живота, са друге виоска осетљивост према дешавањима у многоме доприноси стресу. Што се тиче алкохолизма, он је једна од класичних реакција на стрес. Просто делују разне тенденције, оне рађају разне последице.
Сами изстраживачи из Британске кардиолошке асоцијације подвлаче: спроведено истраживање добар је повод да не размишљамо само о дужини живота, већ и о квалитету образовања које у читавом свету сада преживљава не баш најбоља времена.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- образовање
- медицина
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















