Трогодишњица петодневног рата

Три године прошло је од петодневног рата на Кавказу, када је Русија обуставила агресију Грузије против Јужне Осетије. Експерти које је анкетирао Глас Русије сећају се догађаја из августа 2008. и говоре о актуалном стању у региону.

У ноћи између 7. и 8. августа грузијске трупе су започеле јуриш на Цхинвал. Масовној ватри из оруђа рафалне паљбе били су подвргнути становници јужноосетинске престонице. Такође су били нападнути положаји руских миротвораца. Видећи погибију цивила Јужне Осетије, који су већином грађани Русије, Москва је одговорила операцијом принуђивања Грузије на мир. Она је била завршена за 5 дана. То је била јасна и добро изведена операција у којој се Русија испољила само као бранилац, а не као агресор, говои политиколог, директор руског Института за политичка истраживања Сергеј Марков.

Тада је било врло тешко донети одлуку, али Русија је поступила сасвим правилно. Као прво помогла је војним путем да се заштити народ Јужне Осетије и своји миротворци. Као друго, разбила је војну групацију Саакашвилија и њену инфраструктуру. Као треће, није ушла у Тбилиси, није ликвидирала Михаила Саакашвилија и није га заробила. Доказали смо да нисмо спремни да се повлачимо и да Русију треба поштовати.

У августу 2008. године Европа је изјавила да је Москва напала на Тбилиси, али је касније признала чињеницу грузијске агресије против Јужне Осетије. Ако се потрудимо да заборавимо на емоције и једноствно да одмеримо ситуацију, испоставља се да за Русију није било друге варијанте, осим да започне војна дејства. Било који други развој догађаја погубно би се одразио како на Јужну Осетију, тако и на унутрашње ствари саме Русије, изјавила је начелник сектора за кавкаска истраживања Руског института за стратешка истраживања Јана Амелина.

Да Русија тада није учинила оно што је морала да учини, да се није заузела за Јужну Осетију, где су већина становника грађани Русије, ова земља сада једноставно не би постојала на карти. Да Русија тада није донела врло тешку, врло строгу одлуку о увођењу својих трупа на територију формално друге државе, сада не бисмо имали Северни Кавказ у саставу РФ.

У интервјуу за руску телевизију један од лидера грузијске опозиције Нино Бурџанадзе оштро је осудила дејства Михаила Саакашвилија 2008. године.

Нажалост, у Саакашвилијевом окружењу било је дуго људи, и сада они постоје, који су му давали не баш најбоље савете, између осталог по питању руско-грузијских односа и могуће победе грузијске армије у том рату. Ови људи су говорили да Русија има зарђале тенкове, а ми нове. На то сам имао врло јесноставан одговор: можда су зарђали, али су много вечи него наши. Било је људи који су говорили да ћемо за ноћ победити, исто ми је поновио Саакашвили. Не знам да ли му је неко обећао или не било какву подршку. Али мислим да је било апсолутно јасно да нико неће ратовати против Русије за Грузију. И требало је учинити се могуће и немогуће да се избегне директни војни сукоб са Русијом.

Руски и западни експерти истичу да је војно решење кавкаског конфликта омогућило Москви да битно ојача своје позиције и углед у региону. У суштини, на данашњи дан Русија је једини гарант безбедности на Кавказу. Осим тога, за три последње године она је идвојила скоро милијарду и по долара за помоћ Јужној Осетији и Абзазији. Све то време Русија такође покушава да помогне двема републикама дипломатски, учествујући у преговорима о њиховом признању као суверених држава.