Трагедија непризнате републике - Република Србска Крајина II ДЕО

 

Операција “Олуја” почела је у јутро 4. августа 1995. године наступањем са 200-хиљада војника хрватске армије (најбројнија армија у Европи после другог светског рата) на Книн. Знајући за то “Плави шлемови” ОУН размештени у Крајини распршили су се као дим.

Првог дана извршена је невиђена злосутна правокација, велики талас информационих радио и телевизионих саопштења и команди дезорганизовале су и накриле Републику. Највише руководство предлагало је мирним грађанима да се повучку у "Босну." Армија крајинских Срба, која је бројала петнаест хиљада ратно способних војника, херојски се супротстављала до последњег метка. Срби у обручу у подручју Велебита пружили су отпор Хрватима који су без сметњи прошли поред француских “миротвораца”. Када су Србима кренули у помоћ резервисти, Французи су их нису пропустили под претњом примене оружја. Касније су нађена тела хероја, а људи до данашњег дана не могу да забораве епизоду са “мировњацима”.

У најжешћим борбама за древни град Книн разбуктао се тенковски бој, након деветочасовне одбране Срби су попустли. Почела је борба за Петрињу и Глину. Из Београда помоћ није стизала. Милошевић је у телефонском разговору рекао Мартићу, да Крајину треба да задрже само пет-шест дана, а он ће нешто да смисли. Мартић је потписао наредбу о планској евакуацији Книна, Бенковца, Обровца, Дрниша и Грачца. До дадашњег дана не престаје спорење да ли је наредба била злочин и издаја, или су захваљујући тој наредби успели да изведу стотине хиљада становника од хрватске паљбе.

Увече 4. августа два авиона НАТО са носача авиона “Теодор Рузвелт” напали су српске ракетне положаје поред Книна. Још два авиона бомбардовали су српску авио базу Удбина. НАТО-вци су бомбардовање правдали да је био угрожен живот пакистанских “миротвораца”, па је на молбу војних власти било неопходно да се дејствује “одлучно”. Почев од тог дана, током целе операције, НАТО је ометао сва србска средства везе. Пред ноћ 4. августа сукоби су се утишали.

5. августа србска војска почела је да напушта Книн. Након два дана непрекидне артиљерије од града су остале руине, улице су биле препуне убијених и људи који су умирали.

Немачки министар иностраних послова Клаус Кинкел у свом наступу је изјавио: «Ми не смемо да заборавимо године српске агресије... Срби су прилично дуго провоцирали стрпљење Хрватске». Немци исто тако говоре и касније «Немачка дели радост ратног успеха и упућује вам похвале за тај рат».

Пред вече 5. августа у Хрватској је почело победничко славље. Улице су препуне војника који машу хрватским, америчким и немачких заставама, грми песма «Хвала ти, Немачка – Danke Deutschland”. Хрватски министар одбране Гојко Шушак је изјавио - Република Србска Крајина је ликвидирана.

У току неколико дана агресије у Крајини од пола милиона становника није остало више од пет хиљада људи, остали су побегли у Србију. За четири дана погинуло је око 14 хиљада грађанских лица, 13 хиљада нестало је без трага. 

После 9. августа од укупног броја Срба који су отступали нестало је још шест хиљада људи. Избеглице бомбардују авиони НАТО и хрватска авијација, Србе на друму гађају из артиљеријских оруђа. Беспрегледну колону избеглица Хрвати непрестано нападају. Хрватска деца и католички свештеници гађају жене циглама и арматуром, боду вилама. Од времена другог светског рата у тако кратком периоду времена у Европи није погинуло толико људи.

Тако је пала Република Србска Крајина.

Додатак:

Америчка компанија MPRI организовала је на Српску Крајину операцију “Олуја” и директно њом управљала. Без обзира што је та компанија била приватна, у њој су радили бивши генерали САД. Она има уговорне односе са НАТО.

Сећање миротворца:

“Гранате су падале свуда, чак и на стамбене зграде. Број настрадалих људи био је огроман. Четвртина свих кућа у Книну била је порушена. Тешко да се тек седам циљева могло назвати војним.”

Превод са руског: Видовдан