Да ли је Грчкој преписан „уређени банкрот“?
Следеће среде у Атину се враћа „тројка“ у саставу емисара ЕУ, ММФ и Европске комисије. Њихов циљ је да преконтролишу кориговање будућег буџета земље у смислу још већег смањења трошкова и плана структурних реформи. У случају непослушања прете да ће замрзнути редовну септембарску траншу финансијске помоћи. Међутим, у Еврозони све упорније понављају о томе да су узалудни покушаји кредитирања економије која пропада. И све је више политичара и стручњака који се залажу за реструктуризацију грчког државног дуга или чак за „уређени банкрот“.
Два сценарија, по информацијама часописа „Шпигел“, израђује немачко министарство финансија. Које последице треба очекивати у случају „уређеног банкрота“ Грчке? Једна варијанта је ако земља остане у валутном савезу, а друга је ако се одрекне евра и врати на драхму.
Посланици бундестага Карстен Линеман (Carsten Linnemann) и Патрик Зенсбург (Patrick Sensburg) су категорични. „Нови пакет помоћи неће решити ниједан од проблема Грчке – ни дужнички, ни дефицита платног биланса, ни неконкурентости.“ Руководилац руског Центра за европска истраживања Алексеј Кузњецов је убеђен у супротно. У Грчкој се, по његовом мишљењу, дешавају позитивни помаци. И присталице помоћи теже ка томе да дају Грчкој привремени предах, зато што су Грци започели реформе позитивног карактера. Међутим, репрограмирање дуга у овом или оном облику је неизбежно, по мишљењу Кузњецова.
Износ грчког дуга расте, одлагање делимичног отписивања дугова тешко да је разумно. Ево шта је у разговору с „Гласом Русије“ рекао доктор Отмар Исинг (Otmar Issing), донедавно – члан управе ЕЦБ и Немачке федералне банке.
- Сматрам, ослањајући се на статистику: практично је искључено да Грчка може да опстане у току десет година реформи, које су потребне за смањење дужничке квоте, која је достигла већ 160% националног БДП. Реструктуризацију њених дугова сматрам неизбежном.
Разуме се, операција је болна и за повериоце и за саму Грчку. Не ради се само о социјалним губицима за становништво. Финансијска тржишта су зломпатљива. Следећи зајмов – након периода познатог „карантина“ скупо ће коштати Атину. Међутим, земља би добила дуго очекивани предах и могла би да започне реструктуризацију економије. Држава би помогла стварању конкурентних извозних грана – главног извора који може да извуче земљу из живог блата.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/orangejack/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















