Наличје изобиља

Становници Европске уније сваке године шаљу на депонију 90 милиона тона непоједених намирница. Такви су резултати истраживања, које је спроведено уз подршку Европске комисије. Испоставља се да сваки грађанин ЕУ на депонију избаци просечно 179 килограма воћа, поврћа и меса годишње.

У светским размерама ова цифра је још фантастичнија – око 1,3 милијарде тона намирница. То је отприлике једна трећина свега што се гаји и производи на Земљи.

И поред тога што сваке године од глади умиру милиони људи, истиче заменик директора Института за Африку РАН Леонид Фитуни.

У земљама Азије, Африке и Латинске Америке око пола милијарде људи живи на ивици потпуне немаштине. То значи да живе за мање од 2 долара дневно. Око 15 милиона деце сваке године умре од глади.

Међутим, и у развијенијим земљама има људи који немају шта да једу. И док једни из фрижидера бацају у контејнере за смеће, други управо тамо траже себи храну. На целој планети по подацима ОУН велики недостатак у храни трпи преко милијарду становника. Ако се изврше једноставне математичке рачунице добије се резултат да на сваког човека који гладује дође тона хране која се баца годишње.

Трећина ове количине отпада на трговачке мреже и предузећа за прераду намирница. Зато је низ стручњака склон мишљењу да је проблем у несавршености савремене опреме и логистичких ланаца. Ипак, већину намирница бацају потрошачи. Наравно, може се оптужити привлачна реклама или трговачки маркетинг – види чега све има на полицама, чик се уздржи и немој све да поједеш. Међутим, често човек и у тањир сипа много више него што може да поједе. Посланик Државне думе РФ бивши министар за пољопривреду Русије Виктор Семјонов у овоме види недостатке у васпитању – људи се не уче да се брижљиво односе према ресурсима.

То је уопште проблема човечанства. Чим се човек помало наједе он по правилу почиње немарно да се односи према намирницама. И овде не видим проблем у неким технологијама, у неким логистичким ланцима. То је пре свега морални проблем. На крају крајева, свако мора да схвати да је парче које је он бацио – парче које неко негде није појео. Али то је још и онај комад ради чије производње је нарушена екологија, потрошена енергија. Кад тога будемо свесни, верујте ми да ће се и уз постојеће технологије много тога променити.

Засад уз тако нерационални приступ намирницама оне скупе у читавом свету. По прогнози Светске банке до 2030. године ће вредност намирница двоструко порасти. Тешко да ће то потрошаче навести на већу штедњу. Само што ће на Земљи сваки пети становник почети да пати од глади.