МЛАДИ ЛИДЕРИ У СРБИЈИ - СРЂАН ЈОВАНОВИЋ

Колико је Србија близу ЕУ?

Након политичких промена приближавање, повезивање и сарадња наше земље са ЕУ јесте спољнополитички приоритет. Истина, током времена мање или више интензиван али је пуноправно чланство у ЕУ дугорочан циљ политике Демократске странке. До данас су учињени бројни крупни кораци у правцу приближавања ЕУ али у оквиру овог процеса постоје бројни изазови, како на унитрашњем, тако и на спољнополитичком плану. Мишљења сам да се сарадња константно унапређује, из месеца у месец, те смо на том путу и остваривању једног од наших највећих стратешких циљева све ближи. У децембру ћемо бити још за степеницу ближи врху.


Однос младих у Србији према ЕУ?

Према одређеним истраживањима пет најчешћих позитивних очекивања у случају уласка Србије у ЕУ јесу слобода кретања, веће плате, бољи систем образовања, стране инвестиције и као не мање битно побољшање и стабилизација политичких односа на Балкану. Веће учешће младих у демократском животу јесте једно од битних очекивања у том смислу. Било како, сигурно је да огромна већина младих у Србији подржава идју о ЕУ и жели већу брзину приближавања.


Колико млади могу допринети реформама?

Лоша материјална и социјална ситуација проузроковала је инертност међу младим људима, допринела ширењу национализма и ксенофобије и резултирала незаинтересованошћу младих на пољу покретљивости, комуникација и размене искустава.

Иако постоји спремност младих да прихвате актуелне реформе, одређене друштвене структуре и појаве коче и успоравају њихово спровођење. Процес усклађивања наших прописа са међународним стандардима тече веома споро (Болоњска декларација, Лисабонска конвенција...), што ограничава могућност одређеног доприноса младих реформама уопште. Укључивањем младих у јавни живот и демократске друштвене промене, омогућавањем адекватног учешћа у доношењу одређених акционих планова који се тићу њих омогућило би се решавање горе поменутог проблема и заиста репрезентативан допринос ЕУ интеграцији.

Бољи положај за студенте - како даље?

Што се тиче питања везаног за студентски стандард и сам положај студената влада мишљење да су студенти у незавидној ситуацији по питању оптерећења високим школаринама. Велики број студената и интелектуалаца сматра да су школарине непримерене данашњим условима и животном стандарду грађана и студената. У тој тези донекле има истине, само, волео бих да ми било ко од студената каже да је платио школарину и да је учио и полагао испите у року. Слажем се да је ово једна од радикалнијих мера да се просек студирања скрати, а све у циљу већег квалитета произведених кадрова, но понекад проблем решава оштра мера. Побољшању студентског стандарда би свакако требало тржити подршку у републичком буџету и кроз интензивирање студентских размена и сличних програма. Томе у прилог иде визна либерализација.

Твоји будући планови у политици?

Члан сам Демократске странке, званично од 2002. године али сам врло активно учествовао у демократским променама пар година раније.
Обзиром да је на моје учлањење у странку утицала визија бољег и савременијег друштва него што је то случај био почетком деведесетих, за себе одговорно тврдим да ме визија и идеја из тог периода ни данас није напустила. Жеља да будем део промена ни данас не јењава. Са позицје председника Омладинског савеза трудим се да младима кроз побољшање културних садржаја, већи број омладинских акција и пројеката, семинарима и вршњачким едукацијама омладини и деци града омогућим виши квалитет живота у том смислу. Интензивирање свих омладинских активности и повећање нивоа омладинске политике и у будућем периоду биће стратешки циљ на том плану. Моје политичко искуство које имам, ниво образовања и амбиција као и године ( тридесет година) јесу капацитети које ово друштво мора користити, генерално код сваког младог човека у Србији.

Иван Трајковић