ЕУ пати од шенген болести
Криза у Европи која се наставља може имати не само економске последице. Због опште нестабилности и узајамног неповерења многе земље се могу одлучити на увођење строжег миграционог режима. Данашњи сусрет министара унутрашњих послова земаља чланица ЕУ у Бриселу може да прида јасност ситуацији.
Резултати прошлонедељног самита земаља ЕУ заинтересована лица оцењују различито. Председник Савета ЕУ Херман Ван Ромпеј обећава да ће буџетско-порески савез који се ствара бити „дугорочни инструмент европске стабилности“. А међународне рејтинг агенције Standard and Poor's и Moody’s спремају се према резултатима самита да снизе рејтинге земаља. Финални текст споразума о новим принципима рада ЕУ у буџетско-финансијској области неће бити спреман пре марта 2012, а почеће да се спроводи очигледно од 2013.године. До тог времена ЕУ може да се судари са новим изазовима – па и у сфери функционисања шенген простора – сматра аналитичар Петар Искендеров.
Проблеми функционисања безвизне зоне и стабилност у еврозони су веома тесно повезани. Како пише француски „Фигаро“, у сенци дебата прошлог самита је остао документ који дозвољава Бриселу да строго кажњава оне који крше не само буџетску, већ и „пресељеничку“ дисциплину. И иако извори у Еврокомисији говоре да их је на то натерала Грчка, која је наводно постала одскочна даска у Европу за многе илегалне мигранте, од нових санкција није обезбеђена ниједна земља шенгенске зоне.
Занимљиво да је против ограничења у сфери миграције иступила комесар ЕУ за унутрашње послове Сесилија Малмстром. Она традиционално позива да се не диже паника и да се не подижу око ЕУ нове баријере, а увођење вишепоменутих санкција назива „катастрофалним сценариом“. Њен ресор позива да се одустане од приоритета „националних одлука“, у сфери борбе против илегалних миграната, већ напротив – „да се шенген европеизира“.
Да чујемо коментар експерта у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелене Пономарјове:
„Своје вредности треба бранити. Треба их признавати. Ако се не будемо борили за себе – ко ће се за нас борити? Сада грађани земаља ЕУ покушавају на разне начине да издејствују признање за њихове вредности. Неко гласа за десне партије, неко излази на демонстрације – и националне владе не могу да то не узму у обзир. Заоштравање шенгенског законодавства је једна од мера Европљана пред лицем неконтролисаног досељавања миграната у Европу.“
Извори у ЕУ наглашавају да јачање политике у сфери миграције, укључујући право да неке државе врате контролу на граници, лобирају Немачка и Француска – па и лично француски председиник Никола Саркози. Имајући такође у виду да управо те две земље треба да постану основа новог буџетско-финансијског савеза у оквиру ЕУ – њихово мишљење ће имати наравно већу вредност од мишљења госпође Малмстром.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/UggBoy♥UggGirl [ PHOTO // WORLD // SENSE ]/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















