Руска звона: музика и лечење

Никаква хладноћа не смета учесницима зимског међународног фестивала звоњаве, који се одржава у северном руском граду Каргопољу. Овог јануара се он одржава 8. пут уз учешће више од  40 музичара-звонара из 16 градова Русије,  као и Немачке и Финске. Фестивал се зове Кристална звоњава.

Како сведоче летописи, звона  су се појавила у Русији уз усвајање хришћанства. Прво су их увозили, али су после  једно 200 година Руси почели да сами праве звона.  Од 14. века, када су се појавили звоници, мајстори-звонари су почели да формирају ансамбле звона.

Звоници су постали део архитектонског комплекса првавославних храмова, а вишегласна звоњава постаје једна од главних учесница црквеног богослужења. Што више, звоњава је дубоко ушла у живот, културу руског народа. Она се претворила у неотуђиви део руске историје. Тако сматра звонар оркестра московског Бољшог театра Александар Кошевој.

Звоно има апсолутно јединствено звучање, - наставља стручњак, - ниједан од музичких инструмената не постиже такве фреквенције, живи организам ниједан од њих тако не перципира. Извршена су истраживања утицаја звоњаве – она лечи. Руски звонике и одвојена звона нису могли, а да мимоиђу композитори, почев од оснивача руске класичне музике Михаила Глинке. Касније су Римски-Корсаков, Мусоргски и Чајковски више пута  користили звоњаву у операма и симфонијским делима.

Још дубље је искористио традицију звоњаве Сергеј Рахмањинов: звоњава је у принципу одредила музичко мишљење тог композитора – мелодику, ритмику, нијансе.

У атеистичко совјетско доба, када су практично скоро све цркве биле затворене, а 90 одсто црквених звона разбијено или претопљено, звоњава је ипак остала у сећању  руског народа, - тврди звонар храмова Московског Кремља Константин Мишуровски.

У безбожно време управо звоњава је пратила важне моменте: дочек Нове године,  а и сваки дан, јер се преко радија, а затим и телевизије преносила звоњава часовника на Спаској кули Московског Кремља.

То су парадокси руске историје.