Григориј Потемкин

Светли кнез Григориј Александрович Потемкин, руски државни посленик, гроф, генерал-фелдмаршал. Неки историчари су сматрали да је Георгиј Потемкин учино за Русију на југу више него Петар Први на северу. Поштовали су га и награђивали владари Пруске, Аустрије, Шведске, Данске, Пољске. Песник Державин је писао о Потемкину: Једном руком игра шах. Другом руком осваја. Једном ногом бије и друга и врага. Другом ногом гази васионске обале. Одабравши војну каријеру Потемкин је ступио у Коњичку гарду. Међу гардијцима који су учестовали у преврату 1762. године царице Јекатерине Друге, приметила га је владарка, али тада није дошло до зближавања са њом. И млади частољубиви официр 1769. године кренуо је у руско-турски рат, за своје ратне подвиге стекао је чин генерал-мајора. Својим подвизима и писмима Јекатерини Потемкин је поново привукао њену пажњу. Дошавши на њем позив у фебруару 1774. у Петербург, он је постао царичин љубимац. По неким подацима, Јекатерина и Потемкин су се тајно венчали и у јулу 1775. рођена је њихова ћерка Јелизавета, која је под именом Јелизавета Григорјевна Тјомкина била васпитавана у породици Самојлова, Потемкиновог рођака. Добивши у свему подршку царице, Григориј Александрович је фактички постао њен савладар, најближи помоћник у свим државним пословима. Он је одмах преузео на себе бригу да угуши устанак Пугачова, организовавши војне акције против устаника. Не седећи дуго у престоници, Птеомкин је приступио плану привредног освајања и војног јачања југа Русије. 1775. године Потемкин је одлучним дејствима ликвидирао Запорушку Сеч и означио почетак козачких одреда, потчињених руској круни. 1776. године постао је генерал-губернатор Новоросијске, Азовске и Астраханске губерније. На ушћу Дњепра Потемкин је поставио Херсон са бродоградилиштем, руководио је изградњом Јекатеринослава, сада Дњепропетровска, освајањем Кубања, акцијама руске војске на Кавказу. У његовим рукама била је концентрисана управа читавом јужном Русијом од Црног до Каспијског мора. После придруживања Крима Русији, Потемкин се позабавио изградњом Севастопоља као војне и поморске луке русије и стварањем Црноморксе флоте.