Хиљаду радника ИАТ-а мјесецима на чекању

Овако, остало је још неколико дана да се најзад одреди и судбина овог предузећа и судбина хиљаду запослених и исто толико породица. Вријеме за ову владу није никакав фактор, јер је још у децембру њен „одликаш“ Жељко Ковачевић, који је, на жалост, и министар индустрије, обећао да ће се све знати за петнаестак дана. Тај рок је давно прошао па се до истека уговора о приватизацији ИАТ-а броје задњи дани. У влади чекају одговор већинског власника Родољуба Драшковића, а он чека одговор Владе, а обоје приједлог Савјета за приватизацију. То међувријеме Драшковић је искористио да, иако притиснут пријетњом казне од више милиона марака због непоштовања уговора , од Инвестиционо-развојне банке затражи још један кредит, овога пута у исносу од пет милиона марака. Он и даље тврди да је једино рјешење спровођење социјалног програма и отпуштање вишка радника. Они који сада, како каже, нису у функцији производње били би социјално збринути. У влади још трају припреме за тај састанак након кога би требало бити јасније шта ће бити са некадашњим угледним предузећем, поносом Херцвеговине, и његовим радницима. Рјешење за излазак из постојећег стања имају и синдикати и виде га у подјели предузећа на металски и неметалски дио. – Уколико се то не догоди ја не знам шта нас чека. У оваквим околностима ми не знамо шта је статус ИАТ-а након што у фебруару истекне уговорни рок . То је требало давно рјешавати а не чекати посљедње дане, каже Обрад Белензада, предсједник Конфедерације синдиката . Драшковић увјерава да до раскида уговора сигурно неће доћи иако је управо њим пријетио прије два мјесеца. Он је своју верзију рјешења, која укључује и оних пет милиона, доставио и само чека одлуку Савјета за приватизацију. Најзад се и Џомбић, који је и предсједник Савјета за приватизацију, вратио са скијања и сада се само чека ко ће бити насанкан.