Љубав Сергеја и Исидоре

 Тешко је рећи, ко је од њих био славнији – америчка плесачица Исидора Данкан (Исадора Дункан, 1877-1927) или велики руски песник Сергеј Јесењин (1895 -1925). Није било ничег заједничког што би их везивало, нису ни говорили истим језиком, али им то није сметало да већ од првог сусрета опчине једно другог. Односи међу њима су били бурни и променљиви. И, како се то често дешава, страст ових изузетних личности се претворила у драму.

Гатара је предсказала Исидори судбину

У јулу 1921. гатара је предсказала Исидори : “Ви се спремате на дуги пут у земљу под бледо-плавим сводом. Постаћете богати, врло багати. И удаћете се...“ На све то се плесачица грохотом насмејала. После многих романа и промашених бракова није више ни рачунала на неку трајну везу и познанство. А понајмање у Русији где је отпутовала на позив народног комесара за просвету и културу Луначарског да отвори школу плеса.

Плес са шалом на звуке Интернационале

На једном од пријема у атељеу сликара Георгија Јакулова Исидора је уз звуке Интернационале изводила своју бриљантну нумеру - плес са шалом. Двадесет шестогодишњи Сергеј Јесењин, кога је овамо довео његов најбољи пријатељ, имажинист Анатолиј Мариенгоф, нетремице је гледао на пуначку плавооку жену са риђе офарбаном косом која се окреће на паркету у црвеном полупрозрачном костиму. “Богиња“ – уздахнуо је он.

Исидора је знала само десетак руских речи

Анатолиј Мариенгоф овако је описао први сурет песника и плесачице: “Уједан сат ноћу стигла је Данкан... Исидора је легла на диван , а Јесењин код њених ногу. Она је провукла руку кроз његову косу и рекла: “Солотаиа голова“.

”И једну жену од преко четрдесет лета/ звао је лафицом и својом драгом/”

Било је сасвим неочекивано да она која није знала више од десетак руских речи, изговорила баш те две. Затим га је пољубила у усне. И поново су њена уста, малена и црвена,попут ранице од метка, умиљато ломећи руске гласове прозборила: „Анђео„!. Још једном га је пољубила и рекла: “Чорт !( Ђаво). У четири сата ујутру Исдора Данкан и Јесењин су отишли...“

Данкан ништа није знала о песничкој слави свог изабраника. Али она је врло брзо схватила да је заљубљена исто тако страсно као и он. Заљубљенима није сметала ни старосна разлика која је износила скоро 18 година, (“И једну жену од преко четрдесет лета / Звао је лафицом и својом драгом “, Јесењин:”Црни човек “), ни то што она практично није говорила руски, а он енглелски. Ускоро се Јесењин преселио у Исидорину вилу на Пречистенки.

Постепено је Исидора научила двадесетак руских речи.Вољеног је звала “Сергеј Александрович” али још чешће “Анђеле“. Јесењин је њу звао “Исадора”. Пар је посећивао пријеме и књижевне вечери где је Данкан плесала, а Јесењин читао стихове. Кући би се обично враћали пред јутро.

Ватрени плес његове изабранице, њена непосредност су доводили Јесњина до лудила и усхићења.Она се пак односила према песнику са заштитиничком нежношћу , изгледао јој је као слабо , беспомоћмо дете… Без сумње њих су везивала искрена осећања.

У међувремену руска каријера Данкан није ишла најбоље - тачније речено, совјетске власти јој нису дозвољавале тако широко поље деловања како је она очекивала. Пошто јој је 1922. у Паризу умрла мајка, славна плесачица је решила да отпутује из Русије. Али није хтела да се растаје са Јесењином, и да би он могао добити визу како би заједно с њом пошао на пут, решили су да склопе брак. Новопечани супрузи су носили двојно презиме: Данкан-Јесењин.

Одлазак у Америку и почетак краја

Након што је провело два срећна месеца у Паризу, друштво је решило да отпутује у Америку. Али, љубавна идила није трајала дуго. Исидора је на сваки начин настојала да промовише мужа – песника, организовала је превођење и публиковање његових песама, приређивала књижевне вечери, али су ван граница Русије Јесењина сматрали искључиво као “привезак“ славне плесачице. Зато је он сматрао да није никоме потребан, туговао је, падао у депресију. Почео је да пије, између њега и Исидоре све чешће су се одигравале мучне сцене, жустре свађе, које би се обично завршавале тиме што неко од њих двоје одлазио из стана, после чега би се опет мирили. На једном од Исидориних концерата песник, по правилу често пијан, изазвао је скандал. Данкан је сама позвала полицију, и Сергеја су одвезели у психијатријску болницу. После три дана су га одатле пустили. Вративши си кући, он је први пут жену гледао другим очима: видео је у њој не вољену драгу, него једну остарелу, не сувише привлачну жену.

Повратак у Совјетску Русију, али је прекид био неминован

У августу 1922. супрузи су вратили у Совјетску Русију. Али њихви односи су се у то време много изменили. Док се раније њоме одушевљавао, сад је почео да се жали пријатељима: ”Офуцала се, гњави, постала је као патока”. Напивши се,често је правио скандале и повремено је и тукао. Уморна од свега, Исидора му јеједног дана рекла: Сергеј Александрович, ја отићи у Париз.

Телеграм Исидори у Париз: ”Ја волим другу, стоп; женим се, стоп; срећан сам, стоп”

Отпутовала је сама. Ускоро је од Јесењина добила телеграм: ”Ја волим другу стоп; женим се њоме,стоп; срећан сам, стоп”. Тако је он покушао да је истисне из свог живота.

Марингоф се сећа: Јесењин клонуо, сломљен

Мариенгоф се сећа: ”Јесењин је отишао с Пречистенке сав клонуо. А са свог несрећног свадбеног пута по Европи и двема Америкама (нека је проклето, то свадбено путовање!) он се 1923.г. вратио у Москву – сломљен.”

Да ли је то била љубав ,или није/ И каква је: мала ил’ велика?

Њихови односи су били веома сложени, да ли је то била љубав или није (“ И каква је, мала ил’ велика; откуда велика у таквоме телу”, јадао се својевремено футуриста Мајаковски у “Облаку и панталонама“), и шта је она значила за Сергеја Јесењина, -тешко је и незахвално судити. Неко је сматарао да је Јесењину ласкала пажња славне Американке коју би егоистички користио као могућност откривања за себе светских видика. Можда у томе има и део истине .Али да су осећања , која истина нису дуго трајала, била искрена, у то нема никакве сумње.

Јесењин се заљубио не у Исидору, него у њену славу?

Тако Мaринегоф констатује: ”Јесењин се заљубио не у Исидору Дункан, него у њену славу, у њену светску славу. Он се и оженио њеном славом, а не њом - не постаријом, увелико већ и отежалом, али још увек лепом женом са офарбаном косом… Исидора је била жена проницљивог ума: јасног, оштрог, и храброг. У ту педесетогодишњу жену Јесењн никад није био заљубљен.

Јесењин је волео онолико колико је био у стању да воли

Али не деле сви мишљење с  Мариенгофом. Песник Сергеј Городецки, на пример: ”По свим мојим каснијим утисцима,то је била дубока узајамна љубав. Истина, Јесењин није био толико заљубљен у саму Исидору колико у њену славу, али уопште није био мање заљубљен него што је он био у стању да се заљуби. Уопште, тај сектор је код њега био мање важности. Жене нису играле толику значајну улогу у његвом животу као на пример код Блока…”

Љубавни ураган је трајао кратко као и комунистички ентузијазам Данканове

Сликар Јуриј Анеков се сећа: ”Роман је био прави ураган и тако кратак као и комунистички идеализам Данканове.”

Сергеј Јесењин је 28. децембра 1925., као што је познато, окончаао свој живот самоубиством у хотелу “Англетер “ у Лењинграду тако што се обесио о цев централног грејања.Узрок самоубилачког чина била је, сасвим је сигурно, тешка депресија.

Иван Јевдокимов се сећа сусрета с Јесењином у Москви 23.децембра 1925. уочи самог његовог одласка у Лењинград:”Јесењин ме је упитао - Свиђа ли ти се мој шал? То је поклон од Исидоре…Данкан.Она ми га даривала. Песник је искосио очи на мене …Ех, како ме је волела та старица !-горко је рекао Јесењин.-Она ми је и поклонила шал. Ја ћу јој написати … позваћу је, и она ће раздрагана дотрчати к мени отуда да ми падне у загрљај…”

Кобни Исидорин шал

Шал који му је поклонила Исидора стално је песника подсећао на њу. Шал је постао и њен ”убица “. Увече , 14. септембра 1927. Исидора Данкан је трагично погнула –дугачки шал се замотао око аутомобилског точка и удавио је. Стицајем несрећних околности судбина је хтела да и узрок њене смрти буде гушење.

Бранко Ракочевић