ЕУ поново инспирисана за конфронтацију са Минском

Бирократија у Бриселу ставила је на црни списак 21 белоруског политичара. Сада забрану уласка у земље ЕУ има већ преко 220 особа из Минска. Нове мере тичу се чиновника који се сматрају кривим за гоњења оних који мисле другачије у Белорусији. После тога од стране белоруског руководства уследиле су „препоруке“ двојици дипломата – Пољске и ЕУ – да отпутују у домовину. У знак солидарности Минск су напустили и остали шефови дипломатских представништава земаља ЕУ. Белоруско МИП дало је инструкције дипломатама и позвало да не продубљавају конфликт. У противном, одговор ће бити муњевит: санкције су мач са две оштрице.

Дуел се захухтава. При томе на антибелоруском фронту нема потпуног јединства. Против пооштравања мера иступила је Словенија. А Литванија како је издавала визе Белорусија, тако и даље то чини, не обраћајући пажњу ни на какве црне спискове. Неко просто ћути. Мишљење нашег експерта, шефа сектора за политичке интеграције ЕУ Европског института РАН Николаја Кавешникова.

Током последњих неколико година политика ЕУ спојила је два елемента. Наставак притиска на Белорусију, између осталог путем проширења црног списка и других демарша. Али било је и врло озбиљних покушаја да се са Белорусијом успоставе конструктивнији односи. Између осталог преко програма источног партнерства. Било је покушаја да се Белорусија увуче у процес комуникације и да се тим путем проба трансформација белоруског режима. Ова два процеса су протицала на смену. И Белорусија је позитивно примила нове сигнале које је давала ЕУ. Мада формат учешћа Белорусије у источном партнерству био је врло ограничен. Тренутно тактика кажњавања коначно је превладала над тактиком укључивања. Белорусија је то схватила и уследила је реакција коју видимо.

ЕУ, могуће према примеру САД, узела је за моду да разговара са режимима који јој се не допадају, језиком претњи и санкција. Мишљење Николаја Кавешникова.

Став Запада у целини је врло противречан. Несумњиво, он се може оценити као покушај мешања у унутрашње ствари. Са друге стране, многа дејства Запада усмерена су на осигурање људских права. Са тачке гледишта међународне заједнице људска права нису унутрашња ствар држава. Граница између ове две ствари је крајње танана. И несумњиво увек постоји искушење да се злоупотреби правобранилачка тематика како би се сменили они режими који се Западу не допадају.

Односи између Европе и Белорусије налазе се у стању напете нестабилне равнотеже отприлике од средине 90-их. Сви покушаји притиска силом на Минск испоставили су се унапред безнадежним. Између осталог смета и узајамна економска зависност страна. Али Запад не жури да напусти пут који води у ћорсокак.