Становници Европе ће почети да говоре на матерњем језику

Првог априла ће у земљама Европске заједнице почети прикупљање потписа за подршку референдума о изједначавању статуса државних језика и језика националних мањина.

За 60 година свог постојања Европска унија је први пут дала грађанима право да покрећу референдуме и да уносе исправке у законе. Идеја да се на свенародно разматрање изнесе управо тема „малих“ језика родила се прошле јесени кад се у Летонији одржавао референдум о статусу руског језика. Тада је скоро 75 процената грађана земље, који су учествовали у плебисциту, гласало против државног статуса руског језика. А људи који говоре руски има много и у Немачкој и Француској, а не само у балтичким земљама, истиче политиколог Валерије Островски.

Тамо је специфична ситуација, тамо људи не претендују на неки званичан статус, они једноставно желе да добију помоћ од државе како би васпитавали децу на матерњем језику, како би деца знала руски језик и не би губила везу с домовином.  

Уз помоћ грађанске иницијативе на референдум се може изнети било које питање. Само треба прикупити најмање милион потписа становника из минимум седам земаља Европске уније и поднети документ у Бриселу. Европска комисија, наравно, може да одговори негативно, али то још не значи да је ствар изгубљена, рекла је у ексклузивном интервјуу за «Глас Русије» иницијатор прикупљања потписа, европски посланик из Летоније Татјана Жданок.

Могу се променити формулације, могу се водити спорови. ЕУ је грађанску иницијативу покренула како би приближила грађане структурама које доносе одлуке. На пример, Каталонија, Велс и Шкотска имају своје парламенте и реално представљају аутономије, али њихови језици немају државни статус. То противречи принципу равноправности. У Бриселу не могу тек тако, због политичких разлога, да игноришу вољу значајног броја грађана Европске уније.  

У земљама Европске уније живе Баски и Каталонци, Бретонци и Руси, друге националне мањине. Представници многих од њих врло тешко чувају своје културне традиције. Говори политиколог Валерије Островски.

Постоји изузетно стар европски народ – Фризи. Остало их је само 400 хиљада људи. И природно је да и на територији Немачке, и на територији Холандије, где живе, Фризи желе да говоре на свом језику, да одржавају своје културне традиције. И такав мулиткултурализам Европи неће нанети штету, већ ће је, напротив, учинити јачом насупрот лажном мултикултурализму. (...)

Покретачи референдума се надају да ће успети да га одрже већ ове јесени. Међутим, Европска комисија може и самостално да прихвати све предлоге посланика на законодавном нивоу.