Дански синдром за Шенгенску зону

Крајем априла земље ЕУ, забринуте приливом миграната, поново су подигле питање неопходности увођења граница унутар Шенген зоне. Париз и Рим већ су размотрили ову идеју у периоду најезде избеглица из Северне Африке. Али прва и једина која је реално вратила пограничну контролу постала је Данска. Тада, пре скоро 2 године, краљевина је била подвргнута оштрој критици патнера из ЕУ. А данас за пооштравање контроле на граници залаже се чак главни поборник евроинтеграција – Немачка. Није ваљда да главна тековина ЕУ – идеја слободног кретања, може да буде коригована? Какве проблеме је донео слободни прелазак граница у Европи? Какво искуство има Русија? О томе су говорили уесници ресора Москва-Брисел: миграциоан политика, заједнички изазови, заједнички проблеми.

На питање Гласа Русије о резултатима данског експеримента одговорила је из студија у Бриселу директор Европског института за миграциону политику Елизабет Колет:

Обнављање унутрашње пограничне контроле у Данској било је уведено због борбе против криминала. И практично није утицало на прилив миграната у ову земљу. А на њен однос са Немачком и Шведском је утицало. Немачки туристи који по правилу посећују лети Данску, престали су да долазе. Једном речи, туристичка индустрија је неоспорно пострадала. И још нешто. Одлука о повратку пасошкој и царинској контроли била је донета у предизборном периоду из политичких разлога, како би се привукли гласови ултрадесничара... Данас у ЕУ разматрају активно могућност увођења мера контроле на границама. Европска комисија би хтела да учествује у усвајању сличних одлука, а не да их препушта појединим земљама. Али слога међу члановима ЕУ је крхка ствар, треба деловати пажљиво. Јасно је једно: неће бити колапса Шенгена, нико у ЕУ на такав корак неће се одлучити. Па и то је ствар која захтева много новца, тим пре у време кризе. 27 земаља једноставно неће моћи то да ураде.

Отворене границе и као последица неконтролисана миграција нису само европски, већ и руски проблем. Ево шта је предложила учесница телемоста, водећи стручњак ИМЕМО РАН Ирина Семињенко:

Можемо заједно са европљанима да размислимо о проблемима исте врсте, о томе како да успоставимо партнерство међу земљама миграционих токова. За Русију су то Украјина, Молдавија, Киргизија, Таџикистан, одатле масновно долази радна снага. Како да је регулишемо? Контролом на граници по типу Данске? Или као у Италији, где већ сада делује строга процедура регистрације придошлица? Све то могло би да се размотри у руско-европском миграционом центру. Потреба да се он формира сазрела је.

Експерти у Москви и Бриселу су уверени: отварање граница, прилив нерегулисане, често илегалне миграције у констексту кризе, када је незапосленост у ЕУ висока (у неким регионима Шпаније до 40%) потрањује радикална десничарска расположења. Преседан Брејвика у Норвешкој, усвајање закона који пооштравају живот миграната у Данској, победа националистичке Партије слободе у Холандији, успех националиста на предсендичким изборима у Француској и тако даље. А на прагу Шенгена стоје Бугарска и Румунија са својим проблемом Рома. И решење за сада није пронађено...