Банке у Шпанији- споља гладац, изнутра јадац

Само четири од 27 земаља ЕУ могу да се похвале да су добар финансијски пример. И међу њима нису највеће. Истина, са црне листе Брисел се спрема да искључи  Немачку. Европским званичницима тешку главобољу, поред Грчке, задаје економија у Шпанији, и у мањој мери - Италији. Мадрид је у грозничавој потрази за наредних милијарду долара кредита за банке које су на самој ивици колапса.Тему ће наставити колумниста Сергеј Гук:

Шпанске финансијске институције су сагореле током грађевинског бума. Када је мехур пукао, и многи корисници кредита нису могли да их отплаћују, банке су одлучиле да не приказује губитке, и покушале су да сакрију њихове размере, посежући за рефинансирањем. Међународна банкарска асоцијација говори о 76 милијарди долара губитка. Други експерти сматрају да је реална цифра 100-150 милиона евра. Праве податке откривају ревизори који изучавају билансе, након отприлике неких шест до осам недеља. У међувремену, Влада одбацује саму идеју да тражи помоћ од Европе. Тако су се понашале и колеге у Португалији и Ирској, док нису прихватиле неизбежно: дугови и делимичан губитак суверенитета су бољи него банкрот. Какви су релани изгледи за Мадрид? Мишљење шефа Одељења за европске интеграције Московског државног института за међународне односе Олге Буторине:

„Ситуација у Шпанији је изузетно важна за будућност еврозоне. Ако се ова земља обрати за помоћ и затражи финансијске инструменте за  стабилизацију, кредибилитет евра на глобалним финансијским тржиштима, ће наравно, пасти. Ситуација у Шпанији била је предмет главобоље ЕУ, прошлог лета, када је земља била на ивици прибегавању инструментима финансијске стабилизације. Тада су успели да среде ситуацију. Сада је Шпанија између две опције. Или и даље затезати завртње економске дисциплине, или спречити вишак буџетског дефицита зарад стимулисања привреде и смањења незапослености. Чини ми се да је Шпанија и даље у стању да остане у позицији оних земаља које се не обраћају кредитним институцијама и европским механизмима зарад стабилизације државних финансија.“

Задужити се на финансијским тржиштима у Мадриду, се наравно, може, али под тако тешким условима, да потом дужник неће бити у стању  да сервисира своје дугове. Да помоћ усмеравају у шпанске банке, ни ЕЦБ ни стабилизациони фонд према актуелним правилима немају права. Земље ван ЕУ, попут Кине или Индије не журе да инвестирају у сумњиве привреде. Од ситуације у Грчкој, снажно зависи и шпанска будућност. Нешто ће се већ десити, и то у веома блиској будућности.