Србија, Косово и УН

Генерални секретар УН Бан Ки Мун у овкиру своје балканске турнеје је посетио Србију. Галвни циљ његове посете је да размотри са новим председником земље Томиславом Николићем питање независности Косова. Али експерти су уверни да они неће моћи да нађу заједнички језик.

Независност Косова је једно од најболнијих питања за савремену Србију, повезано у првом реду са националним поносом. Практично све међународне организације покушавају да изврше на Србију притисак, како би постигле признање републике, али свака са својим циљем. УН и Бан Ки Мун у првом реду брину се за питања поштовања људских права и безбедности, сматра шеф одељења за историју словенских народа Југоисточне Европе у новије време Института за славистику РАН Александар Карасјов.

- Мисија Бан Ки Муна усмерена је на то да се српске власти убеде да у неком јери признају постојање Косова као независне државе и да успоставе са њим одговарајућу сарадњу. Наравно да је сарадња неопходна, зато што на Косову још живи извесни број Срба. И постоје питања њихове егзистенције, њиховог снабдевања прехрамбеном робом и другим ставрима, зато што ово спрско становништво има прилично акутне проблеме у комуницирању са администрацијом Косова.

За сада условно Генерални секретар УН заузима став косовске стране. У оквиру актуалне посете осим Београда, он треба да посети и Приштину. То може кардинално дапромени његово мишљење, сматра председник општине Звечан, Драгиша Миловић, Србин који живи на Косову:

- Мислим да је то прилика пре свега да Бан Ки Мун буде упознат са целом ситуацијом на територији покрајине. Oчигледно је да свих ових година на СБ ОУН су долазили извештаји, који када је стање на Косову и Метохији у питању, нису одговарали реалној ситуацији на терену. Дакле видимо да се и данас говори да су такозване институције у Приштини достигле један демократски ниво и да треба укинути надзирану независност, међутим ситуација је сасвим другачија. Срби су угрожени, Србе убијају, ниједан злочинац (а досад је убијено око 1000 Срба у присуству међународних институција) није откривен. Ми очекујемо иако је та посета кратка Косову и Метохији да господин Бан Ки Мун нађе времена и да разговара са представницима Срба који живе на Косову и Метохији, који ће га упознати са правом ситуацијом и тежином ситуације у којој се налазе Срби. Нажалост, УН су остале у сасвим, да тако кажем, малим капацитетима и то углавном на северу и без обзира колико год се они труде, немају тих капацитета да заштите Србе. Последња дешавања говоре у прилог томе да уз пристанак Београда 2008. године, ЕУЛЕКС је дошао на ове просторе наводно за увођење владавине права, међутим видимо да и мисија ЕУЛЕКС није статусно неутрална и да свих ових година дакле ради само за интересе Приштине али не и да заштити Србе на Косову и Метохији. Дакле једина мисија која је остала доле и која би требало да штити све је КФОР, али акције КФОР-а говоре да они покушавају да спроводе политичке одлуке Приштине. Видимо да се на простору општине Звечан у последњих неколико месеци КФОР заједно са ЕУЛЕКСОМ директно умешао у неке послове посебно по питању организованог криминала, где су ангажовани хеликоптери и на стотине војника и оклопних возила. Резултат свих тих акција, када је реч о организованим криминалу, је нула. Значи једноставно демонстрирање силе. Када је УМНИК у питању, ми желимо да он са већим капацитетом буде присутан на простору Косова и Метохије.

Што се тиче српске стране, када би независност Косов била само питање безбедности, она би још могла да се реши на уступке. Али она остаје један од главних услова које поставља земљи ЕУ у замену за приступ овој организацији, а уједно и другом европском благу, попут инвестиција и узајамне помоћи. Претходни председник Србије Борис Тадић и његова администрација били су спремни да тај услов испуне. Али на последњим изборима победио је кандидат СНС Томислав Николић. И он спроводи сасвим другачију политику, изјавио је политиколог Владимир Брутер.

- Србија неће пристати на онај конакт са Западом и са УН на који би пристали либерали на челу са Борисом Тадићем. Иступајући у парламенту приликом његовог отварања. Томислав Николић је већ рекао да свако од нас треба да реши шта ће он учинити за то да Косово остане у саставу Србије. И по мени то нису празне речи, Николић заиста тако мисли. Ипак он нема реалне могућности да реализује свој став у пракси.

За сада није јасно како ће на крају стране изаћи из тог конфликта. Највероватније ће и Србија и Косово наставити да егзистирају на прагу хладног рата, када ни једна страна није спремна да започне борбена дејства, али ни о миру и компромису не жели да говори. Дипломатија је за сада немоћна на Балкану.