Европљани послали самит ЕУ дођавола

Прошле недеље шефови држава ЕУ разматрали су на самиту идеју банкарског савеза и прецизирали курс европске централизације. У целини његови учесници су испољили, како се обично говори, суздржани оптимизам, мада су и признали постојање кризе. При томе, већина грађана ЕУ уопште је пропустила ову манифестацију.

Ми смо анализирали расположења европљана, питавши их на језичким страницама Гласа Русије и саслушавши експерте.

Нек иду они на врх Евереста да спроводе те самите! Кад би била и нека истина међу лажима – одговор је корисника финске странице на Фејсбуку о самиту ЕУ у Бриселу. Као што се и очекивало, никаквих резултата. Већ колико пута су се они окупљали, а вајде нема, све иста та криза у Грчкој, Португалији и Шпанији – констатовао је корисник Фејсбука из Португалије.

Зар од самита могу да буду неки резултати?... Лаж, лаж, лаж.. То је као кад идеш код доктора који зна од чега болујеш, он препусује лек и каже да ће ти он помоћи. Теби постаје горе, он ти поново препише лек. И тако сваки пут док не умреш. Тако је и са Европом... Они ће се састајати све док се не деси још страшнија криза не наступи крај евра и ЕУ, можда и света. У крајњој линији за грађане зоне евра! – то је већ француски одазив на самит ЕУ. Губитак времена – кратак је коментар Шпанца. Његов сународник је речитији: За Европу је банкарски савез, централизација супер решење, а за Грчку, Португалију, Италију крах!

Неповерење грађана ЊУ према европским властима носи структурни карактер. Структуре ЕУ су превише херметичне, убеђен је предавач за Европског универзитета у Бриселу Франсоа форе. У интервјуу за Глас Русије он је рекао:

- Једна решења могу да се промене, друга зависе од саме структуре ЕУ. На пример, предлаже се да се успостави директна веза између грађана и европских институција, недавно је почело да се говори о директним изборима председника ЕУ. Наравно, то ће учинити тешњом везу са грађанима – они ће боље схватити зависност између њихових одлука приликом гласања и изабраних лидера. Али шта онда? Евопски парламент и државе ЕУ треба да заједно реше ко ће бити на челу Европске комисије? Не зна се. Да ли ће то променити ситуацију? Лично ја сумњам.

Треба рећи да се коментари на немачким страницама Фејсбука поводом одлука самита ЕУ одликују највећом категоричношћу. Криминално. Погубно и туђе у односу према грађанима. Мали корак против грађана, али велики у диктатури Брисела. Неповерење и скепсу европљани изражавају на разне начине, у зависности од тог где живе. А главни узрок тих расположења је у томе што је ЕУ елитарни пројекат, тврди Пал Томаш, директор Социолошког института у Будимпешти. Своју мисао он је засновао овако:

- Грађани су окружени националним митовима, у којима су васпитавани вековима. А елита се одвојила од њих и покушава – добро или лоше – да направи наднационалну варијанту уједињења Европе. И у датом тренутку се испсотавља за многе европске грађане да мада свима све одговара – постоји шенген и остало, али ради тога треба нешто чинити. Треба нешто тражити, треба од нечега одустати, од оног што су имали до сада. И то им се не допада. То је незадовољство обичних грађана. Не здрави инстинкт, већ напротив. У совјетско време би то назвали ситнобуржоаским инстинктом.

Глас Русије осетио је разочарање европљана и на себи. Ми смо рачунали на много активније одазиве о последњем самиту ЕУ. Ипак то су скоро сва мишљења која смо успели да сакупимо на нашим језичким верзијама на Фејсбуку. Већина учесника или скоро да се нијеинтересовала за самит, или чак ништа о њему није знала. Изгледа да је од остатака активне скепсе европљана сасвим близу потпуна равнодушност према великој политици ЕУ.

Никита Сорокин,