Федеративне перспективе украјинске државности

Крајем октобра у Украјини ће бити одржани парламентарни избори. По свему судећи, мал те не најозбиљнији изазов на који треба да нађе нови састав Врховне раде биће проблем целовитости земље.

Данас је Украјина унитарна држава, изузев Кримске аутономије. Међутим известан део украјинског естаблишмента сматра такву суперконцентрацију несврсисходном. Постоји предлог да се Украјина учини федеративном републиком. Међу присталицама такве веријанте је у представник Партије региона (данас је то партија власти) Василиј Кисељов.

- Убеђен сам да је то неизбежно. Узимајући у обзир то да је данас Украјина подељена преко Дњепра на леви и десни део, ради тога да се Украјина остави у данашњим оквирима, пре или касније наступиће федерализација земље. Биће обавезно федеративно уређење Украјине. Постоје плусеви, постоје минуси, али уверен сам да је плусева више. Људи ће схватати да треба да зарађују новац, а не да се осврћу на центар, неће бити кога да прекоревају којим језиком да разговарају. али постоје већ данас примери да ништа нећемо ново пронаћи. Постоји федерално уређење Немачке. Иста та Америка. Чак у Америци у свакој држави постоји Устав и постоји Устав земље. После референдума ћемо добити одговор на сва питања.

Етничке и социокултурне разлике између источних и западних региона, како сматра низ експерата, јесу узрок многих проблема. У оквиру унитарне државе немогуће их је решити. Међутим конзервативци називају присталице уставне реформе сепаратистима, гневно оптужујући своје опоненте за антипатриотизам. Говори Богдан Бењук из партије Слобода.

- То противречи Уставу Украјине. То никако не сме да се допусти. Они који говоре о томе крше закон и треба да одговарају пред законом. И указ поводом регионалних језика такође се односи на оне људе који ће ускоро сносити одговорност за доношење овог закона. Ради се о томе што без националне идеје нема кретања државе напред. То је политичка одлука. Говорим о читавој Украјини, шта с тим има исток, запад, југ или север. Таква подела је вештачка. Ми сада говоримо, а како ће на то реаговати Виницка област или Луганска? Каква је разлика, то је све Украјина. Зато ако будемо прилазили са регионалне тачке гледишта, о којој националној идеји ћемо говорити ако говоримо о федерацији.

Што се тиче националне идеје о којој говоре присталице унитарне државе, она тешко да ће се појавити у тренутку када друштво раздиру стине свађе и оно још је схвата ша је оно и кави су његови идеали. Тим пре што земљу обједињује не национална идеја, већ национални идеал, сматра украјински политиколог Дмитриј Видрин:

- На основу националне идеје, мени се чини, може се разјединити земља. А на основу идеала могла би да се уједини. Свето верујем у Лава Гумиљова, који је говорио да земљу обједињују две ствари: заједнички сан и заједничка судбина. За сада елита Украјине не ствара утисак да је судбина у Украјини за све једнака – и за олигарха и за најамног радника – и држав аће се пр или касније потрудити да допре до сваког; док не буде створен заједнички сан код Украјинаца, до тада ће се појављивати националности, које не толико спајају, колико деле.

У сваком случају, формриање националне идеје је дуготрајни процес. Са сличном ситуацијом се суочила Русија, па и уопште мал т не сви комадижи совјетске империје. Једноставно једна историјска парадигма је сменила другу. Како би се она осетила, треба на време да се заћути, да се направи пауза у речима. Сада ситуација није повољна за размишљање. Између осталог већини је јасно да све, чак промишљене уставне рефрме служе на благо само у случају политичке и социјалне стабилности у контексту економског раста. У противном оне ће бити онај тиранин под чијим ударцима ће се нестабилна држава претворити у прах историје.