Библијске асоцијације Бориса Тадића

Бивши председник Србије Борис Тадић скида са себе овлашћења лидера Демократске странке, још пре пола године најутицајније политичке снаге у земљи и главне ковачнице владиних кадрова.

Проблеми су за демократе започели у мају ове године. Заједно са нивоом поверења грађана према ЕУ пао је и њихов рејтинг: Демократска странка је изгубила парламентарне изборе, а њен лидер председничке, а затим ДС, која није формирала ни са ким владајућу већину, морала је да пређе у необичан по себе у 2000-им годинама опозициони положај.

Затим је започела дуга, мучна борба два кандидата за дужност руководиоца странке- председника Бориса Тадића и његовог заменика, градоначелника Београда Драгана Ђиласа. Конфронтација, искрено говорећи, највише личи на дијалог људи који више нису имали око чега да се друже. На крају Тадић, кога сада подржава мањи број структура унутар ДС него Ђиласа, поставио је услове под којима је био спреман да уклони своју кандидатуру. Најважнији међу њима је проширење овлашћења за уже председништво странке. Компромис је био пронађен. Очгиледно да управо Драган Ђилас започиње сложени посао извлачења главне проевропске странке земље из дубоке кризе. Бивши председник ће морати да се задовољи звањем „почасног председника“. Између осталог, реч „задовољити се“ овде није баш најумеснија. Јер Борис Тадић као да је изрекао речи лика руске класичне драме „Немој да припаднеш никоме!“ и иницирао реформе усмерене на смањење улоге председника, наравно, на рачун увођења ужег председништва, у које, укључујићи њега, улази 12 људи. Ако се узме да се њима придружује и секретар странке без права гласа, појављује се права библијска асоцијација. Важно је додати да су многи чланови председништва наклоњени... тачно тако, Тадићу.

У сваком случају, улогу бившег председника Србије у ДС не треба никако потцењивати. Мишљење спрског политиколога, главног уредника Интернет-издања Нова србска политичка мисао Ђорђа Вукадиновића:

- Међу симпатизерима странке Тадић је и даље убедљиво најпопуларнији. На неким националним изборима странка на челу са Борисом Тадићем имала би много веће шансе од Ђиласа, који је способан, спретан менаџер, технократа, али изван Београда његова популарност прилично је ограничена.

Да се стране нису договориле и да је у странци дошло до раскола, више изгледа за даљу успешну политичку каријеру имао би Тадић, подвлачи Ђорђе Вукадиновић, мада распад је уплашио све, јер он би могао да пребаци партију у политички запећак Србије.

- Компромис је по мом мишљењу релативно нестабилан. Тешко да он може на дужи рок да обезбеди јединство демократске странке. Јер та врста вишевлашћа никада и нигде није дуго функционисала. Али мислим да за сада то представља добро решење, којим је избегнут фронтални сукоб. ДС је задржао шансе да на неким евентуалним ванредним изборима (ако би до них дошло што није немогуће с обзиром на напетост унутар владајуће коалиције) ипак наступи као компактна и снажна опозиција, например, владајућем СНС.

Истина, како подвлачи наш саговорник, он сумња да се актуална кула од карата ДС неће распасти до наредних редовних избора, који треба да се одрже тек за 4 године. Не значи ли све то да у перспективи треба да очекујемо појаву нове, 92. по реду српске странке?