Руска капија на тржиштима југоисточне Азије

Тржишта југоисточне Азије и даље спадају међу најважнија за руски извоз оружја. На управо отвореној изложби „Индо одбрана 2012“, једном од најважнијих форума у региону, Русија се представља широким спектром војних и цивилних одбрамбених производа. И рачуна на лепу жетву уговора.

Са тржиштима АТР повезани су најзначајнији успеси руског војног извоза током протекле две деценије. Из Кине, Индије, Индонезије, Малезије и Вијетнама долази велики део извозног прихода, а значај тог тржишта ће само расти. Истовремено, за Русију долази време када ће њени будући успеси директно зависити од тога, колико брзо ће руски произвођачи моћи да замене производну линију.

Оружје, које данас нуде руски произвођачи у потпуности одговара савременим захтевима. Међутим, временом долази до исцрпљености модернизованог потенцијала модела, базираних на платформама совјетске разраде. У наредних десет до петнаест година, како се на тржишту буду појављивали системи нових генерација, ово ће бити све приметније. А улог у превазићене моделе ће престати да буде оправдан.

Један од таквих јасних знакова за узбуну је пораз летећег танкера Ил-78М на тендеру индијских ВВС, који је изгубио од европског конкурента, базираног на основама авиона А-330. Нашем Ил-78 није помогло чак ни то што Индија већ користи авионе тог типа. Основни разлог пораза руског возила је оштар раст њенове цене због преноса производње из Ташкента у Уљановск, где га је требало градити скоро из почетка.

Руски авион зостаје за А-330 по многим показатељима, пре свега економским. Само у поређењу са ценом А-330 (цена базичног за Ил-78 авиона Ил-76МД-90А уљановске производње премашује 100 милиона долара), он, чак и модернизован, и даље остаје возило настало пре 40 година. Пример са модернизованим Ил-70 довољно је индикативан. Неопходан је пројекат за подизање производње у уљановском „Авиостару“ и за обнову целог парка транспортних авиона ВВС Русија. Али за успешан напредак на страном тржишту модернизована совјетска возила нису погодна.

Да премосте кашњење до појаве нових система позвани су „прелазни“ модели, конструисани коришћењем широко распрострањене технологије и опреме наредне генерације. Овакав је например ловац Су-35С и верзије Су-30, које ће представљати базу руског војног извоза у наредних десет до дванаест година.

Други важан правац развоја руске високотехнолошке и авио индустрије јесте цивилни сектор, који је у Русији још увке недовољно развијен. Овде је пажња усмерена на пројекат „Суперџет-100“ и средњемагистрални авион МС-21, чија продаја руској авио индустрији треба да донесе додатну тачку ослонца. Колико су ови пројети оправдани биће јасно већ у наредних пет до седам година.

Илија Крамник,