Кинески ловац пете генерације: резултат сајбершпијунаже

Нови кинески ловац пете генерације J-31, који је упешно прошао тестове лета, ући ће у историју као први модел сложене војне технике, изграђен захваљујући успесима Кине у сајбершпијунажи.

Извор надахнућа програмера из Шенхјанске корпорације авиоиндустрије били су очигледни још приликом појаве првих слика другог кинеског ловца пете генерације. Фотографија првог лета, која је ухватила ловца из разних углова несумњиво говори о томе да његова конструкција прилично тачно прати контуру перспективног америчког ловца F-35.

Не може се рећи да је појава кинеског авиона „по мотивима“ Ф-35 била неочекивана. Добро је позната провала компјутерске мреже једне од компанија које су разрадиле Ф-35, а која је дошла са кинеске територије, и после тога упад у мрежу Пентагона са крађом великог броја информација о том авиону. Али раније се сматрало да украдена информација није довољна за копирање Ф-35. Чак и ако дозвољава да се састави тачна слика о његовом облику и могућностима, као и методама борбе са њим. Могле су бити и друге крађе података о Ф-35, које америчке специјалне службе нису забележиле или нису објавиле.

Међутим, никако се не може говорити о апсолутној копији Ф-35. За то је неопходно освојити производњу мотора, радара, система управљања. Технички ниво ових и других компоненти далеко превазилазе могућности кинеске индустрије. На летећем прототипу Ј-31, по свему судећи, уграђени су руски мотори РД-93, испоручени у Кину за опрему извозног ловца FC-1.

Ако је тако, нови кинески борбени авион има неке системе не баш најистакнутијег совјетског ловца четврте генерације, који је почео да се користи у совјетском ваздухопловству 1983. године. Радови на изградњи кинеског аналога мотора РД-93, познатог као WS-13 Taishan, трају већ много година, али највероватније, далеко су од завршнице. У овом тренутку Кина нема ни других важних компоненти за ловца петог покољења, а посебно, савремене радаре са активном фазном антенском решетком.

J-31, као и J-20, који је лансиран 18 месеци пре њега, представља демонстрацију технологије, експериментални прототип, који треба дуго пунити неопходним агрегатима и системима.

Највероватније, у почетку, потреба за компонентама и склоповима биће задовољена увозом, са постепеном заменом извозних компоненти домаћим аналогним производима. Ипак, ако је Ј-20 у целини оригинална конструкција, онда Ј-31 копира спољашњи изглед, основне параметре и друга конструкторска решења страног прототипа.

На тај начин, Ј-31 је постао највидљивији симбол коначног доласка ере компјутерске шпијунаже. Мада ова појава постоји већ око 30 година, за многе је она сувише дуго остала апстрактна појава. Сада има шта да виде они који сматрају да је сајбершпијунажа егзотика.

Међутим, за Кину фалсификовање страних техничких решења може да буде не сасвим безопасно. Развој са упориштем на позајмљивљању (купљених или украдених) технологија неизбежно је на одређеном нивоу. Али се оно не може узимати као дугорочна стратегија.

Навика позајмљивања гуши властити иновациони потенцијал, успорава стварање искуства реализације самосталних сложених пројеката. Совјетски савез, који је такође имао снажну научно техничку обавештајну службу и активно крао западне технологије, показао је највеће заостајање за Западом баш у тим областима, где је фалсификовање страних узора било претворено у магистрални правац развоја. Василије Кашин,