У тексту Покрета од 05.11.2012. подржавамо право на самоопредјељење, подјелу Косова, али и одвајање Републике Српске од наметнуте БиХ… Многи пријатељи, добронамјерници, били су изненађени да једна родољубива организација, каква је Србски народни покрет „Избор је наш“, заговара подјелу Косова и Метохије. Због њих, и не само због њих, објашњавамо.
У већини свијета је о србском народу формирана искривљена слика - да је агресорски, злочиначки, геноцидан. Да су Срби „лоши момци“. Жеља нам је да се управо из србског народа, из народног удружења, јави идеја која заговара мир, па и по цијену одређене штете за наш народ.
Садашња ситуација на Балкану окарактерисана је политичком нестабилношћу, и, као таква, без економског и сваког другог напретка. Деблокаду такве ситуације могуће је извршити уважавањем међународног права и одређивањем јединственог приступа националним питањима. Једно од најважнијих је и ко има право на одређену територију. Зато смо већ дуже вријеме предлагали одржавање међународне конференције о границама на Балкану, која би за циљ имала дефинисање ко има право на самоопредјељење и на којој територијалној цјелини, уважавајући геополитичке, економске, историјске факторе, али и стварно стање. Међутим, сматрамо да великим силама, прије свега САД-у, као „добрим момцима“, није стало до такве конференције, већ до политичке дестабилизације из које свашта ружно може произаћи. САД су омогућиле и подржале проглашење лажне државе Косово. Оне ће Турску подстицати да се врати на Балкан, у почетку културолошки, инвестиционо, економски, туристички… Турска ће гледати Балкан као своју шаргарепу и као могућност обнављања Отоманске империје. Активности које ће предузимати Турска, па и Њемачка, на Балкану, биће посматране од стране САД и Русије, или ће само тако изгледати. У сваком случају, убијеђени смо да ће за Турску, па и Њемачку, Балкан бити „кост у грлу“ коју неће моћи да прогутају.
Уколико САД истински жели мир на Балкану и у свијету, добро би било да реорганизују НАТО и позову Србију, Русију, Кину и друге државе да постану активне чланице таквог реформисаног савеза. Једино тако он може бити јединствени систем свјетске безбједности.
Када је у питању Србија, у наведеном тексту споменута је могућност независне Војводине, односно даље уситњавање Србије и мудрост да се све лоше преокрене на добро. Тада ми је у мислима био Београд, тј. вишедеценијска идеолошки антисрбска политика Београда. Он није водио бригу о суштинским интересима србског народа, у њему нема ћирилице, тâњи се србски језик, нема истинске реституције ни за Србску православну цркву… А Београд живи од Шумадије, Војводине и свих других дијелова Србије. Када би Београд изгубио статус главног града и када би се посветило развоју Србије у цјелини, и србском народу би било много боље, додуше можда би услиједила бјежанија из таквог Београда оних који не воле Србију. Тако би се оствариле околности у којима би пјесма „Седам сати удара, Бејоград се јотвара…“ представљала стварност.
