Драгомир Анђелковић: Државничка или политикантска реконструкција?

Узгред буди речено, поменута америчка реконструкција није дала резултате који би оправдали термин који је због њих уведен. Промене су биле козметичке а не суштинске. Црнци на Југу формално више нису били робови, те су могли да се одселе на Север, али ако би остали на Југу, у пракси су, све до друге половине 20. века, остајали потпуно маргинализовани и искључени из политичких токова. Није успео ни један други, још познатији покушај реконструкције. У питању је совјетска Перестројка (буквално значи реконструкција). Не само што је пропала, већ је са собом повукла и СССР, односно простор „историјске Русије“. Она је преживела пад царизма са којим је и рођена те под чијим жезлом је нарасла до шестине копнене масе планете. Добила је ново име и друштвено-политичко уређење али је и комунистичка федерација, уз бројне мане које је имала, ипак била нека врста велике руске државе. А онда је дошла реконструкција, чији резултат је била тотална деконструкција (распад). Иначе, у питању је израз који се такође појавио крајем 60-их година 19. века у САД, као ироничан назив за неуспех тамошње реконструкције (у том контексту деконструкцију не треба мешати са истоветним филозофским појмом који је увео Ж. Дерида). Све у свему од покушаја реконструкције до њене пропасти, и то понекада са фаталним последицама за државу, само је један корак. О томе сведочи историја. Срећом, код нас, бар за сада, консеквенце ипак не могу да буду толике. Причамо само о обичној реконструкцији владе, а не некаквом настојању да буде остварен ризични „коперникански обрт“. Ако се поједини политичари оклизну током ових наших надигравања око владе, они ће се засигурно угрувати, али се због тога неће затрести државни темељи. Ипак, наставиће да труну! А све има свој крај, па и труле државе и неодговорне нације. Оне не нестају преко ноћи, али се то пре или касније деси па је историја препуна њихових гробова. Не можемо вечно овако накарадно да егзистирамо. Отуда, не смемо више да игноришемо суштинске проблеме ове земље док се бавимо секундарним питањима! Да прерано не би завршили на једном од гробаља историје, крајње је време да се узмемо у памет. Морамо да почнемо да реконструишемо нашу Србију уместо да се надвикујемо, прегањамо и замајавамо. Из дана у дан нас је све мање, привредна ситуација је више него суморна, док нација тоне у дубине паралишуће апатије. У таквим околностима нема времена за губљење. Што пре морамо да окончамо политичку агонију, спровођењем нових избора или реализацијом таквих промена у владајућој коалицији које би омогућиле да добијемо извршну власт која делује као јединствен тим а не скуп прикривених непријатеља. Само таква влада имаће капацитет да се озбиљно суочи са нашим кључним проблемима. А да би у томе успели, наши политичари морају да устају и лежу са речима демографија и економија, те да сву своју енергију посвете тим феноменима од виталног значаја за опстанак нације. Они који сада заговарају реконструкцију владе, ако намеравају томе да се посвете, биће запамћени као државници од калибра. Упротивном, и њих чека историјска етикета на којој пише: обични политиканти. Извор: Новосадске Новине