Комшије без виза, БиХ у другог лиги

Председавајући Заједничке парламентарне комисије за евроинтеграције у државном парламенту Халид Гењац сматра да БиХ неће бити изостављена из либерализације визног режима за земље југоисточне Европе јер би тиме Европа угрозила сопствену политику према Балкану.
„Од 176 корака, 147 је урађено, близу смо успеха и за спорни закон о кретању оружја и опасног материјала, а оптимиста сам и за успоставу полицијских тела на која се чека у оба дома парламента”, додаје Гењац, најављујући да до краја месеца из Европске комисије стижу прецизни задаци, док у септембру види нову шансу у препорукама комисије из Брисела.
Аустријски лист „Пресе” оценио је недавно да је, упркос огромним инвестицијама „да се босанским Србима и Хрватима стави до знања да се њихова држава зове БиХ а не Србија или Хрватска, ЕУ наградила босанске Хрвате безвизним путовањима, а сада ће се исто и босанским Србима саопштити да би било боље да буду српски, а не држављани БиХ”. Гењац мисли да би то била опасна порука и да су на то упозорили чланови БиХ комисије надлежне у Бриселу и „не очекује такав сценарио”.
Милица Марковић, чланица парламентарне комисије за евроинтеграције, која води преговоре о либерализацији визног режима, тврди да су и Срби и Хрвати у БиХ свесни права да могу имати двојно држављанство, али то није решење за државу БиХ.
„Познато ми је да су из РС бројни захтеви упућени за држављанства Србије, али ми прво као држављани БиХ морамо решити то питање. Мислим да је дужност свих изабраних представника да раде на томе”, наглашава Марковићева.
Подсећамо, осим Хрватске, чији држављани већ одавно не чекају на шенгенску визу, од јануара наредне године то ће бити омогућено и грађанима Србије, Црне Горе и Македоније. Марковићева наводи како то треба да буде „додатни подстицај свима да учине максимум”, док Гењац тврди да „постоји политичка потреба и димензија у Европи да регион у пакету добије безвизни режим, па ће БиХ бити изложена додатном притиску”.
Нема прецизних података колико држављана БиХ има и хрватски пасош, потврдили су нам у Амбасади Републике Хрватске у Сарајеву, образлажући чињеницом да не постоји паралелна евиденције особа које су из БиХ, а уједно имају адресе пребивалишта у Хрватској. Недоступне су и информације колико су Амбасада Хрватске у Сарајеву и конзулати у Бањалуци, Тузли и Мостару у протеклих годину дана примили захтева за хрватско држављанство јер ти детаљи „подлежу Закону о заштити тајних података”.


Песимизам
У невладиним организацијама које надгледају процес либерализације визног режима су песимисти. „Бојим се да ће се БиХ десити гетоизација. Овај процес предуго траје. И поред уверавања представника међународне заједнице да још није касно и да би исказана воља власти могла довести све грађане БиХ у ситуацију да се слободно крећу, за годину или две нећемо уопште имати проток људи, стручњака, студената, а дугорочно гледано имаћемо катастрофу”, каже аналитичар и извршни директор АЦИПС-а Санел Хускић. Ова организација је једна од потписника позива државним парламентарцима да одустану од одласка на годишњи одмор и да у сталном заседању покушају усвојити законе потребне за либерализацију визног режима.