Завршна реч Илије Горјачева – руског националисте којег је Србија испоручила Москви

Горјачев је ухапшен у Србији и испоручен Москви по потерници која је за њим предходно расписана. Горјачев је пре хапшења живео у Србији где се бавио новинарством и научним радом.

Током суђења је тврдио да је недужан, а Правда ексклузивно преноси његову завршну реч на суђењу.

Пише: Иља Горјачев

У ствари, мене оптужују да сам револуционар. Не, по темпераменту се не уклапам, зато ме други револуционари и радикали не воле, не воле ни представнике служби безбедноости, који су навикли да прво конструишу, а затим да разоткривају завере. Њима су потребни револуционари као материјал. А ево са грађанским, политичким људима, сам из тог разлога увек лако налазио заједнички језик, јер су они подржавали мене и „Руски образ“.

Суверена идеја је дошла много раније, „Руског пролећа“ 2014. године на Криму, зато је „Руски образ“ још 2008-2009 године имао подршку, јер је још тада говорио, оно што говоре данас на телевизијском каналу Русија.

А сада о оптужбама.

Академик Павлов, је у свом Нобеловском предавању, о „Руском уму“ прочитаном још 1917. године рекао је да, на жалост, руски ум не функционише са чињеницама и речима, и да је реч у ствари, само ознака за ствари и ништа више. Увек треба тражити за речима чињенице. Све оптужбе против мене, као што сте видели, базирају се на контрадикторним исказима, Никите Тохонова, који је део живота провео у затвору и његовог саучесника Јевгенија Хасиса, који се односе на мене и наше обраћање на интернету. Али све то је под истрагом, и зашто нам на суду нису приказали наводно моја бројна признања о умешаности у борбе организација руских националиста.

Уопште, чак је и кардинал Ришеље говорио: „Дајте ми фразу човека од три речи, и ја ћу наћи за шта да га обесим“. Зато су оптужбе против мене подкрепљене изјавама Тохонова и Хасиса, извучене из контекста место/време/разговори, цитиране из онлине комуникације, која је морала да створи негативну слику о мени. У принципу, докази морају ићи за чињеницама, а не да их формирају перцепције и замене за физичке доказе.

Много су овде говорили о Руском образу – легалној организацији, и у суштини, мене оптужују за оснивање организације. Поносим се Руским образом, као организацијом, и људима који су део организације, све њих ја могу да назовем својим друговима и пријатељима.

Политика, то је озбиљна, али не цивилизована игра. Игра по правилима. Да, има конкурената, њих по потреби, понекад називају непријатељима, али јучерашњи неприајтељи постану пријатељи, и обрнуто. Као фудбал. Ја то тако и доживљавам. Зато веома жалим због смрти Фјодора Филатова, Азизова, Станислава Меркелова, илије Џапариде и Расула Халилова. Политика, то је безкрвна игра. Зато ја не верујем у постојање БОРН-а, којег су измислиле службе безбедности, који контролише наранџасте вукодлаке у униформама, које ја називам „банда“.

Разлог за моје кривично гоњење је политичке природе, то је било јасно свим независним посматрачима. Толико од мене.